МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
ТЕМ 6 : АНАЛИЗА САДРЖАЈА ДОКУМЕНАТА КАО ОСНОВНА
МЕТОДА ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА У АНАЛИТИЦИ
ЛИТЕРАТУРА:
а) Основна:
1.
Руди Стојак,
Метода анализе садржаја,
Институт за проучавање национал-
них односа из Сарајева и Друштвено предузеће „Графичар” из Тузле, Сарајево,
1990.
2.
Славомир Милосављевић, Иван Радосављевић,
Основи методологије политич-
ких наука,
Службени гласник, Београд, 2000.
3.
Славомир Милосављевић, Џевад Термиз,
Практикум из методологије поли-
тикологије,
Национална и универзитетска библиотека БиХ, Сарајево, 2000.
4.
Неђо Даниловић,
Специфичности израде кодекса појмова и шифара у
политиколошким истраживањима,
Докторска дисертација, одбрањена на
факултету политичких наука у Београду, 04. марта 2005. године
б)
Шира литература:
5.
D. Waples, B. Berelson,
An Esseay in Content Analisis,
Universitety of Chicago,
Graduate Library Shool, 1941, No.2.
6.
A. Kaplan,
Content Analysis and Theory of Sign,
Philos. Sciences, 1943.
7.
A. Kaplan, J.M. Goldsten, Reliability of certain Categories for classyfing Newspa-
per Headlines, Library of Congres, 1943.
8.
M. Weber,
Die Protestantisch Ethik und der Geist des Kapitalismus,
u Gesammelte
Autsätze zur Religiionssozologie, Bd. I. J. C. B. Mohr (P. Siobeck), Tübingen, 1947.
9.
B. Berelson, P. Layarsfeld,
The Analysis of Communications Content,
Universyiti of
Chcago, New York, 1948.
10.
D. Harold Lasswellа i drugih,
Lenguage of politics,
G. W. Stewart, New York,
1949.
11.
H. Lasswell, N. Leites i dr.,
Language of Politics,
Studies in Quantitative Seman-
tics, New York, 1949.
12.
W. Davison,
An analiysis of Soviet - controled Berlin Press,
Journ Abnorm and So-
cial Psyhology, 1949., No 44.
13.
R. White,
Rooseveli and the nature of War Propaganda,
Journ Abnorm and Social
Psychology, 1949.
14.
B. Berelson,
Content Analysis in Comenications Researeh,
The Free Press, Glencoe,
1952, No. 37.
15.
H. Lasswell, D. Lerner, I. de Pool. S.,
The Comparative Study of Simbols,
Stanford
Universitete Press, 1953.
16.
L. George,
Quantitative and Qualitative Approaches to Content Analysis,
in: I. de
Sola Pool: (ad)
Trends in Content Analysis,
Urbana, University of Illinois Press, 1959,
pp. 7−32.
17.
I. de Pool,
Trends in Content Analysis,
Urbana, Illinois, Uversyti Press, 1959.
18.
B. Berelson,
Анализа садржаја,
Институт друштвених наука, Београд, 1960.
19.
Живан Танић,
Метод посматрања (анализе) докумената,
Институт друштве-
них наука, Београд, 1961. године, стр. 136−174.
20.
T. Adorno,
Protokolle und referate des Seminars - Probleme der qualitative Inhalt-
sanalyse,
Institute fur socialforschung der J. W. Goathe, Universitet, Frankfurt, 1962.
21.
G. Gerbner,
On Content Analysis and Critical Research in Mass Cominication,
у
зборнику радова: L.A. Dehter − D.M. White: People, Society and Mass Communica-
tion, The Free Press, New York, 1964.
22.
M. Janowity, D. Harold, S. Lasswell,
Contribution to Content Analysis,
Public Opi-
nion quarter, 1968.
23.
(O)D.R. Holsti, Content Analysis for the social Sciences and humanites, Addison
Wesley, 1969.
24.
Славомир Милосављевић, Иван Радосављевић,
Репетиторијум из методоло-
гије друштвених истраживања,
Институт за политичке студије ФПН, Београд,
1975, (проширено и допуњено издање 1988).
25.
L. Bardin,
L'analyse de contenu,
Presses Universitaires de France, Paris, 1977.
26.
K. Krippendorf,
Content Analysis - An Intraduction to Its Methodology,
Sage Publi-
cations, Beverly Hills, London, 1981.
Проф. др Неђо Даниловић
2
НЈ–1:
ОПШТИ ПОЈАМ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА ДОКУМЕНАТА И
ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА
НП-1: ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ АНАЛИЗЕ (САДРЖАЈА)
ДОКУМЕНАТА
Шта се све подразумева под
анализом садржаја
показаћемо на
најкомплетнијој дефиницији анализе садржаја коју су дали Славомир
Милосављевић и Иван Радосављевић. Уместо анализе садржаја, ови
аутори користе назив анализа докумената, а методу анализе садржаја
докумената дефинишу као
„
неопходан, продоран и поуздан оперативни
метод сакупљања и третмана података о прошлим, садашњим и будућим
појавама, о територијално и временски блиским али и веома удаљеним
појавама
”
. Непосредни предмет истраживања применом анализе докуме-
ната може да буде
„
сваки чинилац, део или целовита безбедносна појава,
њена квантитативна или квалитативна својства, итд. ако је на било који
начин забележено
”
.
1
Критичким преиспитивањем ове и других дефиниција методе анализе
садржаја докумената долазимо до једног новог синтетизованог оператив-
ног одређења те методе којег ћемо настојати да користимо у овом
предавању.
Анализа (садржаја) докумената је самостална, оперативна, емпиријскоте-
оријска метода прикупљања објективних, систематских, квантитативних
и квалитативних података на основу којих се, уз доследну примену ло-
1
Славомир Милосављевић, Иван Радосављевић,
Основи методологије политичких наука,
Службени
гласник, Београд, 2000. године, стр. 549.
4
гичких правила анализе, дефинисања, суђења и закључивања, долази до
истинитог сазнања.
Предмет истраживања Методе анализе (садржаја) докумената
јесу
општи, посебни и појединачни догађаји, друштвени реалитети, стања,
својства, активности итд. који се истражују посредством исказа садржа-
них у разним документима, а њихова основна својства су: смисленост и
значење, као и целовитост и одређеност исказа временом, простором, са-
држином и формом
2
.
Са становишта друштвених наука није посебно значајно да ли се предмет
анализе (садржаја) докумената истражује непосредно (као сам догађај)
или посредно (његово презентовање у документима). Важна је чињеница
да се не истражују само догађаји већ и природне и друштвене творевине
које чине друштвене реалитете, а не догађаје. Поред тога, истражују се и
одређена стања, својства и активности. Као у свим другим друштвеним
истраживањима, и у истраживањима у којима се примењује метод анали-
зе (садржаја) докумената, важно је да се запази да између предмета ис-
траживања и научног сазнања посредују извори података, разне манифе-
стације и индикатори предмета истраживања, као и истраживачке проце-
дуре и технике. Отуда у примени анализе (садржаја) докумената у истра-
живањима у области друштвених и природних наука постоји више ситуа-
ција:
У првој ситуацији
је докуменат предмет истраживања. На пример,
Стратегија националне безбедности, Стратегија одбране и Војна
доктрина су основни стратешко-доктринарни документи сваке земље ко-
2
Исто, стр. 548.
5
предмет истраживања. Та и друга питања се постављају од настанка ме-
тоде анализе (садржаја) докумената.
Многи аутори, у покушају да одреде место методе анализе (садржаја) до-
кумената, говоре о тој методи не као о самосталној, већ као о помоћној
методи, па чак и као о техници и инструменту за сакупљање података. То
са становишта теорије методологије није оправдано због тога што се ана-
лиза, заједно са аналогијом, сматра основном посебном методом којом се
може свеобухватно истраживати документ као ствар и као облик људ-
ског комуницирања. Ту методу од настанка карактерише специфична ло-
гика односа према хипотезама пројекта истраживања и, без обзира на то
да ли се користи као самостална метода истраживања или заједно с дру-
гим методама, увек су за њу везане специфичне норме и поступци закљу-
чивања, који указују на више компонената и својстава ове методе као са-
мосталне оперативне методе.
Према свим својим својствима
, метода анализе (садржаја) докумената
је самостална емпиријско-теоријска метода која у истраживањима може
да има различите улоге. Наиме, може да се користи у истраживању по-
стојећег научног фонда докумената пре израде пројекта истраживања;
као једна од метода прикупљања података у истраживању; као метода об-
раде података у испитивању и као самостална метода прикупљања и
обраде података и формирања научног сазнања, а користи се и као једина
могућа метода научног сазнања у неком истраживању.
Управо такве могућности примене чине методу анализе (садржаја) доку-
мената значајном оперативном методом за прикупљање података која,
уколико се доследно примени, даје научни карактер истраживањима. На-
7
