Anatomija – epitelna tkiva

1.Uloga,grada i klasifikacija
Epitelsko tkivo (epitelno tkivo je vrsta tkiva koje je najmanje diferencirano. Sastoji se od velikog broja gusto zbijenih i međusobno povezanih epitelskih ćelija tako da sadrže malu količinu međućelijske supstance i formiraju kontinuirani sloj. Svojim bazalnim delom ćelije leže na podepitelskoj lamini, pločastoj strukturi koju sačinjava vanćelijski matriks. Pokrivaju površinu tela i unutrašnjih organa, telesne šupljine, izvodne kanale… Epitelsko tkivo se sastoji od ćelija epitela. Epiteli su izgrađeni od ćelija koje vode poreklo od sva tri klicina lista. U izgradnji epitela nikada ne učestvuju krvni sudovi pa se razmena hranljivih materija i gasova vrši posredno – preko vezivnog tkiva koje se nalazi između krvnog kapilara i epitela.
Neka epitelska tkiva su sagrađena od jednog sloja ćelija istog oblika i funkcije i ona se nazivaju jednoslojni epitel, dok su druga sagrađena od ćelija koje su raspoređene u više slojeva. Ova tkiva se nazivaju višeslojni epitel.

1.1 Jednoslojni epiteli
jednoslojni epitel može da bude različitog oblika, u zavisnosti od funkcije koju obavlja , pa se tako razlikuju:
• niskoprizmatični (pločast) epitel, izgrađen je od istovrsnih ćelija čija je širina mnogo veća od visine;
• kockast epitel, koga obrazuju ćelije približno jednake širine i visine;
• cilindričan epitel (visoko prizmatični), grade ćelije čija je visina znatno veća od širine.

1.1.1 Lažno višeslojan epitel

Posebnu grupu jednoslojnih epitela predstavlja tzv. lažno višeslojan (pseudostratifikovan) epitel. Sastoji se od cilindričnih ćelija različitih i po morfologiji (oblik ćelije, oblik i visina jedra) i po funkcijama pa dobija, posmatran svetlosnim mikroskopom, izgled višeslojnog epitela. Ako su ćelije snabdevene trepljama onda se govori o trepljastim lažno višeslojnim epitelima.
Lažno višeslojan epitel (pseudostratifikovan epitel) obrazuju ćelije koje se međusobno razlikuju po morfološkim i funkcionalnim osobinama zbog čega na prvi pogled ovo tkivo izgleda lažno višeslojno. U njegovom obrazovanju učestvuje najmanje dve, kao kod epitela jajovoda, a najviše četiri vrste diferenciranih ćelija, kao što je to kod epitela dušnika i tankog creva.

1.1.1.1 Epitel tankog creva

Obrazuju ga nediferencirane izvorne ćelije i četiri tipa diferenciranih ćelija:
• enterociti ili crevne apsorptivne ćelije, su cilindrične epitelske ćelije sa brojnim mikroresicama na vršnoj ovršini čije je jedna od uloga upijanje (apsorpcija) hrannjivih materija iz šupljine tankog creva;
• mukozne (peharaste) ćelije kod kojih je gornja polovina kupolasto proširena i snabdevena sekretornim granulama, a donja je sužena (oblik pehara); ovaj oblik nije prirodan već je posledica fiksiranja materijala jer tada dolazi do bubrenja granula što menja inače cilindričan oblik ćelija; uloga im je lučenje glikoproteinskog sekreta koji u dodiru sa vodom stvara mukusni sloj koji štiti i podmazuje površinu epitela creva;
• Panetove ćelije (Paneth) imaju ovlik zarubljenih piramida i snabdevene su granulama čiji se sekret izbacuje u lumen creva gde razlaže zidove bakterija čime reguliše crevnu floru; nemaju sposobnost mitoze;
• enteroendokrine ćelije su malobrojne i proizvode polipeptide koji regulišu varenje hrane na različite načine:
• kao horomoni
• kao neurotransmiteri
• imaju parakrino dejstvo (deluju na funkcije okolnih ćelija).