Autoritet i liderstvo

AUTORITET

Autoritet je priznati ili nametnuti ugled ili uticaj od strane neke osobe ili institucije. Može postojati samo u uslovima društvenih odnosa, društvenih vrednosti i normi na osnovu kojih se određuju kriterijumi priznavanja autoriteta. Smatra se da su u procesu socijalizacije ličnosti prvi značajni autoriteti za decu roditelji, u prvom redu majka, a zatim i otac kao i njihove zamene, primarno iz emocionalnih razloga. Kasniji autoriteti pored emocionalne imaju racionalne i socijalne komponente. Autoritet istovremeno znači i moć naročito ako se zasniva na stručnosti, moralnim vrlinama, znanju, ličnim osobinama, ili na socijalnom položaju, pa se razlikuju racionalni i iracionalni autoriteti, javni i anonimni autoriteti, harizmatski i legalni autoriteti. U društvima autokratske i autoritarne organizacije često se favorizuju nametnuti autoriteti koji imaju uticaj samo dok takvo stanje traje. Autentični autoriteti svoj uticaj zadržavaju duže vreme.
Autoritet je složenija pojava u životu no što se u prvi mah čini. Psiholozi je opisuju s negativnim pridevima, no autoritet čini život u zajednici mogućim. Pojam “autoritet” preuzet je iz latinskoga jezika. Pod nazivom auctoritas smatralo se da je to vlast, ugled, dostojanstvo, vrednost. Kada kažemo “autoritet”, obično mislimo na ugled i na ugledu osnovanu vrednost ili pak, u prenesenom smislu, na osobu čijem se sudu svi pokoravaju iz poštovanja. Ili, jednostavnije: autoritet je pretpostavljena sposobnost pojedinca da nam iznese svoje stajalište ili mišljenje na način da mu bespogovorno verujemo ni trenutak ne sumnjajući u njegovu ispravnost.
Autoritet je prihvatanje ideja neke osobe bez logike i bez sudova. Ta je osoba autoritativna i prema njoj postoji poštovanje onoga koji prihvata autoritet. Autoritet se, dakle, stvara u odnosima; neko je nekome autoritet, a neko nekoga prihvata kao autoritet.
Ovo razmatranje nalikuje na pojam sugestije i hipnoze gdje je glavni put delovanja bez interpretacije. No postoji i autoritet bez drugoga, kada smo autoritet samome sebi (autoautoritet). Tada smo se približili i pojmu samopoštovanja.
Autoritet treba razlikovati od sile, odnosno moći. Tada je odnos zasnovan na strahu. Autoritet je delotvoran i kada ne postoji autoritativna osoba ili institucija. Pojedinci osećaju potrebu, tačnije imperativ da se ponašaju u skladu s mišljenjem nekoga imaginarnog autoriteta i kada su sami. Reč je o savesti, odnosno, prema psihoanalitičarima, o super egu koji ne poznaje kompromis.
Autoritet se stvara na osnovi znanja, veština i emocionalne zrelosti. Tada je to lični autoritet. Postoji i institucijski autoritet koji imaju osobe zaposlene u nekoj prestižnoj ustanovi ili vršeći određeno zanimanje (npr. lekari, pravnici, sveštenici i slično).
Autoritet je potreban za organizovanje zajedničkih aktivnosti. Na površinu izranja lik vođe. Autoritet susrećemo i u svakodnevnici. Sve navike se održavaju zahvaljujući dinamici autoriteta. Krutost u službi običaja nadmašuje neretko svaku praktičnost koju je nekada taj običaj imao. Obaveza odlaženja prijatelju ili rođaku na svadbu, rođendan ili kakvu godišnjicu odraz je autoriteta tako odabranog dana. Postoje autoritativni dani kada se odlazi na groblje, slavi i odaje poštovanje ili priznanje za neke zasluge. A taj je dan, zapravo kao svaki drugi dan. Ali autoritet izabranog dana preuzima svu vrednost određene delatnosti i dovodi u tesan položaj one koji promaše taj dan, svečanost ili odavanje poštovanja. Opsesivnost je vrlo zahtevan autoritet. Opsesivna osoba ili opsesivni bolesnik uprkos saznanju da je njegovo mišljenje i njegov postupak apsurdan, imperativno mora poslušati impuls koji se u njemu pojavi. Presudno je simbolično značenje ideje koja se sledi. Psihoanaliza rešenje takve prisile provodi upravo i tumačenjem simbola. Simboli imaju inače presudno značenje u našem životu. Zastava, grb, religiozna oznaka i sl. predmeti su ili slike za koje se ginulo i još se uvijek gine.
Neka alternativna razmišljanja pridaju simbolima čak i stvarnu snagu. Međutim nema snage izvan čoveka koji svojim pokoravanjem autoritetu (u ovom slučaju simbolu) ostvaruje sve ono što se pripisuje tom slučajno odabranom znaku ili predmetu. Rešiti problem apsurdnosti autoritativne službe znači naći svoj osobni autoritet. Reč je o istinskom samopoštovanju. Zašto istinskom? Nažalost put kojim mnogi idu u ostvarivanju vlastite vrednosti nije učtiv. Cenimo sebe prema pohvalama drugih, prema njihovim priznanjima. Nema sumnje treba slušati mišljenje i naše okoline. Tada nalazimo ocene i procene koje mogu biti i realne te ćemo prema njima korigovati svoj životni razvoj. No često su ocene izraz trenutnog raspoloženja ili rezultat nekompententnosti onih koji nas ocenjuju. A nama tako mnogo znači “što selo misli”. I umesto da razvijamo svoj autoritet za nas je svetinja autoritet rulje. A znamo iz istorije koliko je štete ta rulja učinila, koliko je psihotičnosti i destrukcije u psihologiji mase.