Avangardna, kultura i umetnost

Uvod

Kultura je reč koju lako izgovaramo, ali je nejasno šta pod tim podrazumevamo.Pojam “kultura” obuhvata raznovrsna područja i različita značenja ( sistem znakova,nauku,religiju,moral,običaje,umetnost-dakle tzv. “oblike društvene svesti”). Očiglednno je da pojam kulture uključuje sve novija i novija značenja koja,na neki način, protivreče njenoj izvornoj semantici.Da li zaista uvek znamo šta mislimo kad kazemo “kultura” ?
Umetnost je oblik ljudske delatnosti koji sadrži kreativnu, stvaralačku dimenziju u ljudskom oblikovanju sveta uključujući subjektivne doživljaje, pojave izkazane u estetskoj formi različitim izražajnim simbolima. Njena specifičnost se ogleda tananom spoju čoveka i društva, subjektivnog i objektivnog.
Kultura služi društvu kao zaštita. Religija, filizofija, nauka i umetnost imaju svoju funkciju u borbi za opstank društva. Umetnost je u početku orudje magije,sredstvo za održavanje života primitivne lovačke horde. Kasnije postaje instrument animističkog obrednog čina, čija je svrha da u korist zajednice deli je na dobre i zle duhove…

POJAM  I POREKLO  AVANGARDE

Pojam «avangardna» vodi poreklo iz vojne terminologije i označava predhodnicu koja ide ispred vojske. Kasnije, ovim terminom počinju da se označavaju nova kretanja i u drugim oblastima društvenog, kulturnog i umetničkog života.Ona je neka vrsta predstila,stav, svest,i pravac promene koja konačno treba da se nametne,promene koja konačno treba da istinski transformiše.
Pojam avangarda upotrebljava se u nekoliko drugih značenja.Za neke je imala značenje ‘eksperimentisanja u kulturi”, za druge  je označavala ono što je pomodno i eksentrično.
Pojam avangarde, kako pokazuje istorija moderne umetnosti, ontološko-estetičke je provenijencije. Ali to istovremeno ne znači da su sociologijska određenja avangardne umetnosti u savremenoj teoriji zapostavljena. Suprotno, svekolikoj aktuelnosti, evo već više od šest decenija, avangardna umetnost ponajviše duguje upravo svojim sociologijskim odrednicama i socijalnim značenjima. Razlikovanje estetičkog od sociologijskog pojma avangardne umetnosti onaj je elementarni metodološki uslov bez čijeg ispunjenja i ne postoji mogućnost promišljanja fenomena savremene umetnosti. U estetičkim odredbama avangarde, pokazuje se njena istoričnost, opštepovesno vreme, ontološka i generička svojstva čovekove samosvesti.
U ravni psihologije umetnosti avangarda je u njenoj prirodi: imanentna je svakom činu stvaranja. Avangarda je neotuđiva ontološka odrednica umetnosti shvaćene kao stvaralaštvo, umetnosti koja jeste sloboda stvaranja. Ali po svojoj izvornoj ontologiji umetnička avangarda je neodvojiva od socijalne avangarde – revolucije, kada se pod njom podrazumeva kreativan kolektivan čin stvaranja. Iz ovoga njenoga rodnoga svojstva proishodi međuzavisnost estetičkog i sociologijskog pojma avangarde umetnosti. U sociologijskim odrednicama avangardne umetnosti sublimirana su svojstva konkretnog, istorijskog vremena kao spoja prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena. Estetičke odrednice pokrivaju opšta, a sociologijske posebna značenja avangardne umetnosti. U razlikama, ali i bliskosti estetičkih i sociologijskih odrednica pojma avangardne umetnosti, u ovoj njenoj homo duplex prirodi sakupljena je sva dramatika antinomičnosti avangardne umetnosti.