Bežične mreže

UVOD

Eksplozivni rast bežičnih mreža zasnovanih na IEEE 802.11 standardu u poslednje vreme podseća na rapidni rast interneta u poslednjoj deceniji prošlog veka. U prilog tome idu jednostavnost implementacije, fleksibilnost u radu, te veliki izbor uređaja koji se koriste pri implementaciji mreže (mrežne kartice, pristupne tačke). Osim osnovne namene, bežičnog računarskog umrežavanja, ove mreže predstavljaju izuzetno zanimljivu opciju za širokopojasni pristup internetu.
Situacija na našem telekomunikacionom tržištu je poprilično zamršena. U našoj zemlji je nedavno ukinut monopol u fiksnoj telefoniji, što znači da će nove konkurentske firme moći koristiti postojeće resurse fiksnih operatera (lokalne centrale i parice do krajnjih korisnika uz određenu korektnu nadoknadu), kao i da će biti u mogućnosti da razvijaju sopstvene telekomunikacione mreže. Međutim, svetska iskustva u ovom domenu nisu uopšte idilična. Na primer, u SAD manje od 10% stanovništva ima ikakvog izbora pri odabiranju svog lokalnog telefonskog provajdera. Stvari slično stoje i što se tiče interneta. Relativno mali broj ljudi ima pristup internetu velike brzine – širokopojasni (broadband) pristup. Ne postoji globalna definicija širokopojasnog pristupa internetu, ali možemo ga podrazumevati za brzine prenosa podataka reda 256 kbit/s i više, u bar jednom smeru. Internet provajderi svoje DSL (Digital Subscriber Line) pristupe i pristupe internetu pomoću kablovskog modema (kroz resurse kablovskih kompanija) smatraju za širokopojasni pristup. Ozbiljan problem je to što ukoliko provajderi ne ocene da je ekonomski isplativo postavljanje infrastrukture za određenu lokaciju, onda takvi potencijalni pretplatnici ostaju bez mogućnosti za širokopojasni pristup internetu.
Pojava 802.11 tehnologija omogućava konkurisanje postojećim fiksnim operaterima i istovremeno pravi širokopojasni pristup internetu. Pošto 802.11 u stvari predstavlja bežični eternet, njegova cena je značajno niža od postavljanja parica ili koaksijalnih kablova. Uz sve to bežični prenos po npr. 802.11b standardu (poznat i kao Wi-Fi) omogućava brzinu od bruto 11 Mbit/s, kojoj se DSL pristup i pristup pomoću kablovskog modema ne mogu ni približiti.
Međutim, postoje i problemi sa kojima se 802.11 tehnologije susreću. Sa tehničke strane tu su pitanja sigurnosti, kvaliteta servisa i dometa. Sa druge strane postoji regulaciono-ekonomski aspekt, pošto je deo frekvencijskog spektra u kojem funkcionišu 802.11 tehnologije slobodan, tj. besplatan. Postoji briga koliko dugo će taj deo spektra biti besplatan. Takođe, može se dogoditi da se dotični frekvencijski opseg toliko preokupira da postane beskoristan. Postoje napori da se besplatni deo spektra proširi radi razvoja bežičnih mreža.
Primenom bežičnih mreža, stvoriće se talas inovacija koji će ostaviti dubok trag na telekomunikacionom tržištu, stvarajući mnoge neočekivane ekonomske mogućnosti.

Potreba za alternativnim načinom pristupa

Sistem fiksne telefonije sastoji se od tri glavne komponente. To su pristup, komutacija i transport (slika 2.1).

Pristup

Pristup se odnosi na način na koji korisnik pristupa telefonskoj mreži. Većina to čini pomoću telefonskog aparata. Slanje i prijem glasa idu elektro – mehaničkom konverzijom, a komutacija se vrši pomoću DTMF (Dual – Tone Multifrequency) signala. Uređaj je sa centralom obično povezan upredenim parom bakarnih žica, koji se odomaćeno naziva parica. Jedan od glavnih razloga što većina pretplatnika nema izbora pri biranju lokalnog telefonskog provajdera je nepristupačna cena ugrađivanja ikakve alternative postojećoj parici. Takođe, dobijanje prava prolaska preko tuđih imanja i/ili puteva da bi se dosegao pretplatnik graniči se sa nemogućim pravno, a i ekonomski.

Komutacija

Mreža fiksne telefonija ima formu zvezde. To znači da se svaki pretplatnik povezuje sa drugim preko najmanje jednog, a nekad preko nekoliko čvorova, koji se zovu centrale. U njima se vrši komutacija, na osnovu DTMF signala koje je poslao pretplatnik koji poziva.

Transport

Mreža fiksne telefonije je pravljena duže od jednog veka, uz velike troškove. Inženjeri su godinama bili opsednuti kako da transportuju maksimalan broj konverzacija po najnižoj mogućoj ceni infrastrukture. Primarna forma transporta dugo je bio vremenski multipleks (TDM – Time Division Multiplexing). U toku devedesetih prelazi se na ATM (Asynchronous Transfer Mode) koji se zasniva na slanju fiksnih ćelija od 53 bajta (48 bajtova podaci, 5 bajtova zaglavlje). Međutim, sa pojavom jakih IP magistrala (Internet Protocol Backbones) dobar deo saobraćaja se seli na IP mreže.

Moguća alternativa fiksnoj telefonskoj mreži

Tri komponente fiksne telefonske mreže se mogu zameniti primenom drugih tehnologija i promenom regulacione atmosfere. Što se tiče transportnog aspekta, potrebno je uvesti konkurenciju. U SAD je to učinjeno još 1984. godine i to je dovelo do pojave velikog broja provajdera za regionalne i međunarodne pozive, a to je značajno spustilo cenu dotičnih poziva.
Akt o telekomunikacijama u SAD iz 1996. godine trebao je da produbi reformu iz 1984. godine, tako što je dozvolio da konkurencija uđe u centrale kompanija fiksne tehnologije. Međutim, ove kompanije su u početku odugovlačile taj proces pravnim manevrima, da bi to posle prešlo u pravu sabotažu. Slično se desilo i sa pokušajima da se uvede konkurencija u pristupni deo mreže. Što se tiče komutiranja, razvijena je softswitch tehnologija koja predstavlja interfejs između električnih i paketnih mreža. Međutim, što se tiče pristupnog dela mreže, ta „poslednja milja“ ostaje u rukama provajdera fiksne telefonije.
Nova tehnologija 802.11 i njene pridružene varijante nude mogućnost da se pređe „poslednja milja“ i da se isporuči servis krajnjem korisniku, ne koristeći paricu od centrale do pretplatnika. Primena 802.11 standarda počela je u vladinim i mrežama velikih preduzeća, da bi na kraju stigla i do kućnih mreža. U nekoliko poslednjih godina dolazi do ogromnog rasta u prodaji proizvoda za bežične mreže. Kako tehnologija postaje sve popularnija, kod potencijalnih pretplatnika sve više raste poverenje u bežične tehnologije i srodne servise.