Univerzitet UNION
Fakultet za pravne I poslovne studije,
Dr Lazar Vrkatić
Studijski program: Bezbednost I kriminalistika
Predmet: Terorizam
SEMINARSKI RAD
CILJEVI, UZROCI POJAVE I NACIN DELOVANJA
TERORISTICKE ORGANIZACIJE AL KAIDA
Mentor: Student:
Prof dr Ljubo Pejanovic Anja Knezevic
Januar,2016.
Novi Sad
4
S vremenom teroristicki akti dobijaju nove dimenzije, koje postaju sve bezobzirniji i brutalniji.
Savremeni terorizam je doživio naglu ekspanziju između 1950. i 1970. godine, kada je primena
nasilja u politicke svrhe ili za podizanje drustvene svesti postala popularna strategija. U kasnim
decenijama proslog veka terorizam se prosirio van granica nacionalnih drzava, posta bitan izraz
politicke volje i internacionalni problem. Iz tog razloga terorizmu se treba suprostaviti,
istovremeno, vojno-policijskom taktikom, politikom, finansijski, naucno i drugim aspektima koji
su od znacaja za zastitu od terorizma. Talas terorizma zapljuskuje savremenu civilizaciju
izazivajuci velike potrese u medjunarodnim odnosima i na globalnom planu.
Zbog eskalacije terorizma poslednjih godina, zbog broja nevinih zrtava, razaranja i posledica
koje izaziva u medjunarodnom odnosima, terorizam je postao sve vise predmet interesovanja
naucnika i strucnjaka iz ove oblasti koji nastoje da definisu ovaj fenomen.
Terorizam se cesto mesa ili poistovecuje sa terorom pod kojim se, u politickom smislu,
podrazumeva preduzimanje akcija nasilja radi zastrasivanja i slamanja otpora onoga prema kome
se vrsi. Slicnosti izmedju ove dve pojave je ta sto su im zrtve najcesce neduzna lica i sto se u oba
slučaja tezi izazivanju straha i to ne kod zrtve, već kod drustvene grupe kojoj zrtva pripada.
Fascinantno i gotovo neverovatno zvuci cinjenica da su savremeni teroristi
4
, uglavnom,
kategorija razboritih i promišljenih pojedinaca za koje je terorizam racionalni izbor za
ostvarivanje njihovih političkih ciljeva. Oni su odabrali put razaranja, krvoprolica, straha i
panike sirom sveta. Zato svaka zemlja ima obavezu da se bori protiv ovog velikog zla
danasnjice.
Mogucnost upotrebe oruzja za masovno unistenje nije iskljucena. Veliki broj dokaza ukazuje na
zaokupljenost terorista u pokusajima da koriste oruzje za masovno unistenje kako bi u napadima
stradalo što je moguće vise ljudi. Po američkim statistikama, pet od sedam drzava, sponzora
terorizma, poseduje programe za razvijanje oruzja za masovno unistenje, sto ukazuje na
4
Teroristi (lat.
terror
- užas) su pripadnici terorističkih organizacija. Iako ličnost teroriste odlikuju određene
specifičnosti, ima mišljenja da njegov kriminalni profil i uzroke ponašanja manje treba tražiti u prirodi čoveka, a
više u socijalnim i ekonomskim problemima i otuđenosti određenih društvenih grupa i slojeva. Neki američki
psiholozi procenjuju da su teroristi „normalni ljudi”, samo što se u odnosu na ostale građane brže ljute i osećaju
nekakvu potrebu za izlivima ljutnje i besa kroz akciju. Aktu nasilja pribegavaju kada ne vide drugu mogućnost za
rešavanje problema. Podaci iz policijskih evidencija ukazuju na to da su teroristi mlađi ljudi, do 25 godina, višeg
obrazovanja, da potiču iz imućnijih slojeva društva, devijantno se ponašaju i odaju uživanju narkotika.(Whittaker,
D.J.; “The Terrorism Reader”, London, Routledge, 2001.)
5
mogucnost nuklearnog, hemijskog i bioloskog terorizma. Mnogi indikatori ukazuju na mogucu
upotrebu '' prljavih bombi '' od strane teroristickih grupa .
Kada je rec o terorističkim organizacijama, vidan je postojan rast broja pojedinaca i organizacija
koje su voljne da sprovode terorizam. Od devedesetih godina uocljiva je regrutacija terorista
sirom sveta , uspostavljanje teroristickih kampova za obuku, ujedinjenje militantnih grupa u
Indoneziji, Filipinima, Singapuru, Maleziji, Tajlandu i Mianmaru. Izrazena je tendencija
mreznog organizovanja teroristickih organizacija. Najbolji primer je teroristička mreza ''Al
Kaida''. Terorističke celije '' Al Kaide '' nalaze se u Jugoistocnoj Aziji, gde i postoji najveca
koncentracija clanova '' Al Kaide '' izvan granica Avganistana i Pakistana, u kojima se nalaze
njene maticne celije. U 35 zemalja sirom sveta postoje operativne teroristicke celije ''Al Kaide''.
5
2 Nastanak "verskog" terorizma
Verski identitet je snazniji od svih drugih identiteta jer je vezan za boziju “pravdu” i milost. Bog
je neka vrsta poslednjeg (konacnog) utocista covekovog, “azil” posle iskusenja i neuspeha.
Pojedinac sve radi u ime Boga i po “naredjenju” Boga. Zbog toga je i verski terorizam snazno
ukorenjen u pojedinacni i kolektivni identitet, bezobziran i surov po izboru ciljeva i izvrsenju
akcija i veoma rasprostranjen. On je istovremeno i najstariji oblik terorizma
6
, a cesto je povezan
sa etnickim terorizmom (uzajamno se podsticu).
Uspon savremenog verskog terorizma povezan je sa iranskom islamskom revolucijom iz 1979.
godine. Od tada se stalno povecava broj grupa i organizacija koje sire ideje islamskog
fundamentalizma, podsticu na borbu protiv “nevernika”, pokazuju gotovo bezgranicni fanatizam
u odbrani cistote islamskog identiteta. Tako je verski terorizam potisnuo (zamenio) ideoloski
5
www.wikipedia.com/terorizam
6
Jevrejska sekta poznata pod imenom zeloti (ili ziloti), što je imalo značenje “fanatični ratnik”, “neumereni borac”,
borila se 60-tih godina prvog veka posle Hrista protiv Rimskog carstva ubijajući pred očima izbezumljene mase na
javnim mestima (obično na pijacama) pripadnike nejevrejske vere, ali i Jevrejina koga bi ta grupa proglasila
izdajnikom. U Indiji je u VII veku n. e. postojao verski kult “siledžija” koji je vršio teror ritualnim ubistvima ljudi
žrtvujući ih u čast hinduističke boginje straha Kali. U XI i XII veku u Siriji i Iranu postojao je verski teroristički
pokret “asasin”.
