Delfacija i pojam

Deflacija je istorijski posmatrano retka pojava, daleko ređa od inflacije. Najveća i najteža deflacija u istoriji kapitalizma bila je za vreme velike ekonomske krize 1929 – 1933. godine. I danas se svet suočava sa velikom recesijom i deflacijom, koja bi po mnogim pretpostavkama i parametrima, čak mogla da prevaziđe prethodnu.

U sistemu zlatnog važenja, snižavanje i pad tražnje vezani su za odliv zlata (deviza); smanjenje zlatne podloge koja iz toga nastaje dovodi i do sužavanja opticaja, najčešće kroz restrikciju kredita banaka.U principu, deflacija je monetarni aspekt depresije, a nastaje kao jedna faza u konjukturnom ciklusu kroz koji se kreće kapitalistička privreda. Deflacija se u XIX veku, pa sve do velike ekonomske krize, tretirala kao metod jačanja kupovne snage novca i jačanje njegove vrednosti (revalviranje vrednosti novca).
U savremenoj teoriji deflaciju karakteriše proces kontrakcije novčanog volumena i posmatra se kao proces opadanja efektivne tražnje, uz njeno sve veće vezivanje za ciklično kretanje kapitalističke privrede. Međutim, savremena deflacija obično nije više vezana za pad cena. Cene stalno rastu i u uslovima oštrih restrikcija novčane mase i u uslovima depresione faze ciklusa kapitalističke privrede,što je opšta zakonitost u kretanju savremenih privreda. Oštra restriktivna kreditna politika usko je povezana s politikom stabilizacije. Kao takva, ona često dovodi do nezaposlenih kapaciteta, nezaposlene radne snage i pada proizvodnje i nacionalnog dohotka. Zbog svega navedenog, oštra deflaciona kreditna politika se izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede.