Ekološka pedagogija

1. Kako objašnjavaš ,,skidanje čoveka sa prestola“ -Novi odnos čoveka i prirode ?

U antropocentričnom gledištu na odnos čoveka i prirode vlada predstava o dobroj, darežljivoj prirodi, koja služi u korist čoveku. Ističe se shvatanje da je priroda, kao Božije delo, neuništiva, te se ne razmatra mogućnost razaranja prirode čovekovim delovanjem. Sa razvojem nauke i tehnike, čovek počinje sve brže i bezobzirnije da koristi bogatstva prirode, stvarajući veštačku životnu sredinu. Drugo ekstremno gledište, biocentrično (kosmocentrično), takođe nudi nerealna i utopijska rešenja usmerena samo na prirodu. Stoga, novi odnos čoveka prema prirodi možemo shvatiti kao promenu čovekovog shvatanja prirode. Naime, diferencijacija između čoveka i prirode u suštini nije moguća, jer je reč o kompleksnom odnosu, o međusobnom delovanju, te se uspostavlja neka vrsta ravnoteže između čoveka i prirode. Dakle, čovek može da koristi bogatstva prirode, ali uzimajući u obzir njihovu povezanost, priroda nije tu samo da bi služila čoveku. Stoga, čovek, kao moralno odgovorno biće, treba da neguje i održava prirodu.On nije gospodar prirode, već deo ekosistema.
**Bitno obeježje novih vrednosti je i čovekovo shvatanje da je on deo ekosistema iznad čijih zakonitosti neće moći da se uzdigne nekažnjeno. Čovek je uvek pokazivao otpor prema gubitku posebnog položaja u prirodi. Možda otuda i otpor prema ekološkom mišljenju, jer ono nameće uvid da je on samo deo, a ne gospodar prirode. U najnovije vreme, njegov položaj u prirodi više nije jedinstven.

2. KAKO AURELIO PECCEI I OSTALI PREDSTAVNICI RIMSKOG KLUBA VIDE IZLAZ IZ EKOLOŠKE KRIZE?

Predstavnici Rimskog kluba rešenje ekološke krize vide u uspostavljanju novog odnosa između čoveka i prirode, što je zadatak procesa obrazovanja. Dakle, potrebno je obrazovanjem razviti one stavove, vrednosti i ponašanja koja čoveku pomažu da izađe iz ekološke krizne situacije. Izlaz iz ekološke krize, predstavnici Rimskog kluba vide u učenju orijentisanom na budućnost. Postupak čovekovog učenja treba razvijati od forme nesvesne adaptacije (reaktivno prilagođavanje na spoljni pritisak), ka formi svesne anticipacije (spremnost na buduće događaje sa razvojem alternativa).
**Aurelio Pecei rešenje ekološke krize vidi na sledeći način:
Primarni zadatak nalazi u ,,unapređenju razvoja čoveka.“ Rešenje proizilazi iz razvoja vrednosti, iz novog određenja čoveka prema prirodi. Radi vlastitog preživljavanja, čoveku je neophodno uspostavljanje unutrašnjeg odnosa sa svojim ekološkim temeljima života. Rešenje ekološke krize, nalazi takođe i u ,,ideji učenja.“ Potrebno je obrazovanjem razviti nove stavove, vrednosti, načine ponašanja koji čoveku pomažu da izađe iz ekološke krizne situacije.
3. ŠTA KARAKTERIŠE EKOLOŠKU SVEST (NABROJATI 4 STAVKE)?

Ekološku svest karakterišu određena:
1. ekološka znanja
2. ekološki stavovi
3. ekološke vrednosti
4. ekološko ponašanje

4. KAKO OBJAŠNJAVAŠ GUBITAK ČOVEKOVE KONTROLE NAD RADOM?

Kontrola se definise kao obim u kome ličnost na svom radnom mestu moze uticati vlastitim odlukama na tok rada i rezultat. S obzirom da se svet rada stalno menja i čini nestabilnim čovekovu poziciju, potrebno je da on prati i učestvije u aktivnostima menjanja sredine kako ne bi izgubio kontrolu.
**Otuđivanje od različitih oblasti životne stvarnosti, protest zbog toga, kao i pokušaj traženja alternativnih formi života, posledica su čovekovog gubitka kontrole u raznim oblastima:
RAD- čovek je izgubio kontakt sa radom, koji čini identitet njegovog života. Rad ga ne ispunjava, a često nije ni uslov egzistencije. 8 časova dnevno, čovek provodi u delatnosti koja ga ponekad jedva interesuje. Rad postaje tako istinski odvojen od života. (OVO VAM JE ODGOVOR, DOVDE. OSTALO DODAJEM, AKO VAS SLUČAJNO BUDE PITALA.)
POLITIKA- birokratizacija itd, stavljaju čoveka u objekat politike, bez mogućnosti političkog odlučivanja.
DRUŠTVENO OKRUŽENJE- Današnje generacije, izgubile su kontakt jedna s drugom, interakcija u porodici je ograničena, socijalna iskustva postaju otežana…
TEHNIKA- Široki krug stanovnika u svakodnevnom životu, sve je zavisniji od eksperata za svakodnevnu tehnologiju.
PRIRODA I OKOLINA- Današnji čovek sve manje ima dodira sa prirodom. Znanje o prirodi je znanje dobijeno sa filmova, TV-a, itd. …

5. ŠTA JE AGENDA 21?

Agenda 21 je oficijelni dokument Konferencije Ujedinjenih nacija, koji sadrži program akcija u svim područjima relevantnim za održivi razvoj tokom 21. veka. Agendi je pristupilo 172 države, među kojima je i naša. Agenda polazi od toga da je čovečanstvo dostiglo kritični momenat u razvoju, te poziva na promene i prilagođavanje u svim privrednim područjima, zasnovanim na novom shvatanju uticaja čovekovih aktivnosti na životnu sredinu. Agenda se svojim programom zalaže sa uspostavljanje održivog društva, i to kroz široko, dobro osmišljeno i utemeljeno opšte obrazovanje, stalno stručno usavršavanje i doživotno učenje. Pošto ljudi celog života uče iz okruženja, Agenda otvara prostor za osnivanje zajednica koje uče, u kojima je svaki čovek istovremeno i učenik i učitelj, i koje svojom otvorenošću za novo i drugačije postavljaju temelje održivom društvu kao društvu znanja.

6. ŠTA JE TEHNOFILIJA (ZAOKRUŽI T ODGOVOR)?

Tehnofilija predstavlja jedan od četiri karakteristična odnosa koja se mogu uspostaviti između čoveka, prirode i tehnologije. Ističe ljubav prema tehnologiji (vaspitni inženjering).
(Ostala tri su: anarhični odnosi, gde je tehnologija sama sebi svrha, potom tehnofobija koja predstavlja odbijanje i izbegavanje primene tehnologije u životu, i usklađeni odnosi gde vlada sklad između tehnologije, čoveka i prirode.)

7. DA LI ODRŽIVOST PREDSTAVLJA RECEPT ZA PRAVO DELOVANJE?
Suština održivog razvoja je u integrisanju ljudskih, društvenih, ekonomskih i ekoloških aspekata razvoja sa ciljem zadovoljenja potreba sadašnjih generacija tako da se ne ugrozi opstanak i kvalitet življenja budućih generacija. To je razvoj usmeren na budućnost, a označen kao trajni, održivi. Tako je definisan društveni ideal razvoja, čija je temeljna vrednost – održivost.
Konceptom održivog razvoja javila se nada da svet neće biti vođen političkim slepilom i totalitarističkom idejom, već idejom pravednosti, pomirenja sa prirodom, ekonomskom izdrživošću, kulturnim identitetom, samoostvarenjem, partnerstvom, zajedničim radom. Svet se ponovo nada u razum, moral i kulturu kao momente koji određuju da politika krene u pravcima dobra, progresa, rasta, kvaliteta života i očuvanje prirode.

8. KAKO OBJAŠNJAVAŠ USKLAĐENOST SVESTI I ČOVEKA PREMA OKOLINI I NJEGOVO PONAŠANJE PREMA OKOLINI?

Suprotnosti koje postoje između čovekove unutrašnje prirode i prirode koja ga okružuje, predstavljaju psihičku energiju koja „samoregulatorno teži uravnotežavanju suprotnosti“. Čovekova svest je izraz celokupne delatnosti i saznanja, ona je, u suštini stvar zajednice i određujući uticaj zajednice na čoveka ispoljava se u težnji da svaka nova individua, vaspitanjem i obrazovanjem, dostigne nivo svesti koju su dosegli članovi zajednice. Obrazovanje je dakle neposredni rezultat svesti o normama, stremljenjima zajednice. Obrazovanjem, čovek se iz stanja razumevanja sveta dovodi u stanje shvatanja svoje lične uloge u raspravljanju sa svetom i zauzimanja za svet. Svest kojom čovek posmatra prirodu govori o njegovom odnosu prema njoj, prema svakodnevnom iskustvu i praktičnim interesima. U odnosu prema spoljašnjoj prirodi čovek je određen činjenicama, pojavama i prirodnim zakonima. Uočavanjem i otkrivanjem tih zakona on ovladava njima i to čini na tri načina:
1. plaši se prirode -prirodne zakone je gledao u negativnom aspektu, kao snage sputavanja i kočenja,
2. pojave iz prirode koristi za svoje dobro-pojave i zakone prirode gleda u pozitivnom aspektu, tada ih koristi za svoje dobro,
3. gospodari prirodom-ovladavanje prirodom postiže se primenom jednog zakona protiv drugog, korišćenjem jedne pojave protiv druge, a u korist čoveka.

9. KAKO SREDSTVA MASOVNIH MEDIJA UTIČU NA JAČANJE EKOLOŠKE SVESTI?

Postoje oprečna mišljenja o tome u kojoj meri sredstva masovnih medija imaju udela u obrazovanju ekološke svesti. Naime, neki autori ističu negativne efekte medija po ekološku svest, jer mediji samo izveštavaju o ekološkim skandalima u okolini, pri čemu površno i subjektivno smatraju da na taj način mogu uticati na promenu stavova i ponašanja čitaoca i gledaoca, što svakako nije dovoljno. Ipak, postoje i podaci koji pokazuju da masovnim komunikacijama pripada značajni efekat u oblikovanju ekološke svesti. Prema tim podacima, najvažniji izvori informacija o okolini su časopisi i televizija, zatim novine, prijatelji i susedi. Utvrđeno je da sa rastom upotrebe medija, posebno izveštaja o problemima okoline, raste i spremnost ljudi da se angažuju u rešavanju istih.

10. .DA SI NA ČELU “ZELENE INICIJATIVE” U SVOJOJ ŠKOLI, KOJE MERE ZA EKOLOŠKO POBOLJŠANJE BI PRIMENIO ?

Da sam član Zelene inicijative podigla bih ekološku svest dece u školi uvođenjem obaveznog predmeta koji će se odnositi na zaštitu životne sredine, kako bi deca razumela šta je svrha očuvanja sredine. Takođe, uvela bih održavanje različitih ekoloških radionica gde bi deca kroz rad i igru naučila mnogo toga, učestvovala u različitim aktivnostima (npr. akcija sadnje drveća u okolini škole). Mogu se organizovati ekskurzije/izleti u prirodi, informisati ih o tome sta predstavlja recikliranje, zbog čega se to radi i na koji način mogu da recikliraju.