Ekonomija Evropske unije

UVOD

Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim ciljevima, ali je ona dugopostojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog, smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg mira u Evropi dovela je do jačanja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog propagiranja te zamisli, pa čak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih zemalja. Međutim, tek sa sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući svoj obim i značenje svake godine.

1. ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINjENjA

Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o međusobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode: strateški, interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka javlja se zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja Evrope. Kao prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da evropsku federaciju bi trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira predvodila Francuska.
Francuz demokratske orjentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u jednom njegovom projektu Evropske Republike koji treba da čini stabilna Alijansa država sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U svom spisu pod naslovom Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji, Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusov rukopis O federaciji kao o sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama, posvećen je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije.
U XVIII veku nemački filozof Imanuel Kant u svom spisu Ka stalnom miru, iznosi koncepciju jedne federalno organizovane Evrope republikanskih država kojatreba da se temelji na dva osnovna principa:
1. Građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski
2. Međunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih država.
Godine 1814. Poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju normativnog uređenja jedne evropske zajednice sa supracionalnim parlamentom. On je u svojoj brošuri Reorganizacija evropskog društva ističe ideju o jednoj „opštoj moći“ koja je u stanju da ostvari napredak „evropskog zajedništva“.
Francuski književnik, predstavnik romantizma i aktivan političar Viktor Igo, bio je jedan od zagovornika „ideje evropejstva“, odnosno ideje evropskog zajedništva i kohezije, koja je posle samo dva veka dobila odgovarajuću socijalno-kulturnu težinu i realnopolitičko ubeđenje. Godine 1855. Viktor Igo je pisao: „Naš kontinent će biti država jednog naroda. Neće biti granica ni carine ni zabrana, biće samo slobodnog protoka robe i ljudi.

2. IDEJA EVROPSKOG UJEDINjENjA POSLE PRVOG SVETSKOG RATA

Dvadesetih godina XX veka, nakon okončanja Prvog svetskog rata ideja evropskog ujedinjenja dobila je jednu novu dimenziju. Naime, Evropa, iznurena dugotrajnim ratom, tražila je način da obezbedi mir za duži period i tako se javila ideja o stvaranju svetske mirovne organizacije. Tako je osnovano Društvo naroda 1919. godine Pariskim ugovorima, a inicijator je bio američki predsednik Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrade za mir. Osnovni zadatak Društva, kao vojnog pakta za održanje novonastalog teritorijalnog pokreta, bio je očuvanje mira, kolektivne bezbednosti i nezavisnosti njegovih članica. Kako Društvo nije imalo efikasne instrumente da sprovede svoja načela, njegovo dejstvo više je imalo moralni nego stvarni efekat.