Ekonomija-skripta

Tržište se može definisati kao skup svih robo-novčanih veza između ekonomskih subjekata u društvu, u kome je izvršena podela rada. Tržište je mesto sučeljavanja ponude i tražnje.

Međusobni odnos ponude i tražnje se ispoljava posredstvom cene. Tri ključna elementa uslovljavaju kretanja na tržištu: 1)tražnja, 2)ponuda i 3)cene.

Osnovni smisao funkcionisanja tržišnog mehanizma se sastoji u tome da se putem cena efikasno ostvaruju četiri ključne i međusobno povezane funkcije. Najčešće se istražuju odnosi: 1)tražnje i cena, 2)ponude i cena, 3)tražnje, ponude i cena.
Osnovni smisao funkcionisanja tržišnog mehanizma – je da putem cena efikasno se ostvaraju 4 ključne i međusobno povezane funkcije.A putem te 4 funkcije se ostvaruje opšti zakon srazmerne raspodele ukupnog fonda društvenog rada (neophodno jedinstvo svih funkcija cena).
• Informativna funkcija. – Cene vrše ulogu prenosa značajnih informacija. Kretanje tržišne cene pruža opštu sliku o stanju ponude i tražnje na tržištu.
• Selektivna funkcija. – Tržište vrši izbor roba i usluga koje su društveno potrebne na osnovu odgovarajućih tržišnih informacija. Tržište vrši i selekciju proizvođača na osnovu njihove efikasnosti(selekcija se vrši kroz proces konkurencije).

• Alokativna funkcija. – Cene vrše pravilno usmeravanje (razmeštaj) faktora proizvodnje, sredstava i rada u odgovarajude oblasti i sektore za čijom proizvodnjom postoje stvarne društvene potrebe. Kretanje cena na tržištu predstavlja indikator rentabilnosti ulaganja privrednih resursa.

• Distributivna funkcija. – Vrši se raspodela stvorenog dohotka između subjekata na osnovu tržišno formiranih cena faktora proizvodnje i roba i usluga.
2. Sfere neefikasnosti tržišta
Indikativno planiranje podrazumeva da država svojim ekonomskim merama i instrumentima definiše društveni interes u cilju postizanja privredne stablnosti i pune zaposlenosti.

Postoje područja gde tržište ne može putem cena efikasno da ostvaruje svoje četiri osnovne funkcije.
Sfere imperfektnosti tržišta su:

• Nemogućnost potpunog regulisanja odnosa putem cena u delatnostima gde tržište ne pruža blagovremeno potrebne informacije (prizvodi energetsko-sirovinskog sektora I sredstava za proizvodnju).

• Nemogućnost autonomnog regulisanja odnosa putem tržišta kod pojava koje sprečavaju uspostavljanje ravnoteže u smislu prilagođavanja graničnog troška ceni, tj.graničnom prihodu(ekonomija obima).

• Neefikasnost tržišta kao alokacijskog mehanizma u slučaju eksternalija i “javnih” dobara gde tržišni mehanizam vodi ka suboptimalnoj ravnoteži usled njegove nemogućnosti da registruje sve eksterne efekte. Eksternalije postoje onda kada neko obavlja određene aktivnosti, od kojih drugi mogu imati štete ili koristi, ali ti drugi niti plaćaju niti dobijaju bilo kakvu kompenzaciju povodom tog efekta. Eksternalije mogu biti pozitivne I negativne.

• Neefikasnost tržišta u delatnostima koje su od strateškog značaja za društvo a koje imaju svoje brojne specifičnosti(npr.poljoprivreda)

• Neefikasnost tržišta u ostvarivanju posebnih ciljeva u vezi promene privredne structure i regionalnog razvoja.

• Nemogućnost autonomnog tržišnog regulisanja u okviru namenske raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju

• Tržište ne može da ostvaruje pojedine ciljeve i zadatke društva u socijalnoj sferi(regulisanje poreza na promet)

• Nemogućnost funkcionisanja tržišne privrede u uslovima nepostojanja integralnog tržišta tj slobodne cirkulacije roba, usluga, rada i kapitala.

• Neravnoteže na tržištu koje mogu nastati usled težih poremedaja društvene proizvodnje, cikličnih kriza, inflatornih kretanja itd.
• Organizacione deformacije tržišta usled prisutnog monopolskog obrazovanja cena.

Problemi u vezi osnovnih limita tržišta se ogledaju u mogućnostima njegovog precenjivanja i potcenjivanja.
Precenjivanje tržišta ispoljava se u onim slučajevima kada se njemu prepušta da rešava neka fundamentalna pitanja i problem koji se mogu daleko povoljnije rešiti svesnom društvenom akcijom.