Висока школа електротехнике и рачунарства
струковних студија
Јелена Методијевић
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ТЕХНОЛОГИЈА РАЗЛИЧИТИХ
ВЕРЗИЈА LMS СИСТЕМА
-Завршни рад-
Београд, јул 2017.
Кандидат:
Јелена Методијевић
Број индекса: НРТ-27/13
Студијски програм: Нове рачунарске технологије
Тема: УПОРЕДНА АНАЛИЗА ТЕХНОЛОГИЈА РАЗЛИЧИТИХ ВЕРЗИЈА
LMS СИСТЕМА
Основни задаци:
1. Преглед технологија LMS система верзија 2.x
2. Преглед унапређених технологија LMS система верзија 3.x
3. Упоредна анализа поменутих технологија на једном конкретном решењу
програма за учење
Ментор:
Београд, јул 2017.
_______________________
Др Слободанка Ђенић, проф.
РЕЗИМЕ:
У завршном раду је описана LMS Moodle платформа, њена историја, развој,
изглед и функционисање. Рад се бави анализом и упоређивањем LMS Moodle система
друге и треће генерације, њиховим сличностима и разликама. Представљен је процес
креирања странице курса на Moodle Cloud платформи верзије 3.3. , његов развој и
администрација. Као конкретан пример је коришћен курс под називом називом
„Основи рачунарских мрежа“ који је развијен као студентски рад из предмета
„Технологије за електронско учење“.
Кључне речи: LMS Moodle, е-учење, Moodle Cloud, курс, корисници,
администрација, унапређења
ABSTRACT:
In final exam is described LMS Moodle platform, history, development, user interface
and her functionality. Exams priorities are analysis and comparison between LMS Moodle
second and third generation, theirs similarities and differences. The process of course creation
is presented on Moodle Cloud v3.3 platform, his development and administration. As concrete
example was used already existing course "Basics of computer networking". That course was
developed for students practice from subject "Technologies for e-learning"
Key words: LMS Moodle, e-learning, Moodle Cloud, course, users, administration,
improvements.
Јелена Методијевић – Упоредна анализа технологија различитих верзија ма
2
2.
РАЗВОЈ LMS СИСТЕМА
Систем који носи назв LMS (енг: Learning Management System), тј систем за
управљање учењем, представља софтверски базирану платформу која пружа неопходну
инфраструктуру и алате за креирање online окружења за учење и развој знања. Овакав
систем омогућава било коме да креира, прати, управља и дели едукативне материјале
било које врсте. Већина LMS платформи су базиране на web приступу што значи да су,
како за администратора тако и за корисника, једини предуслови поседовање уређаја за
приступ као што су рачунар, паметни телефон, таблет рачунар и инернет конекције.
Такође, једна од могућности је преузимање материјала тако да је учење могуће
обављати и у ситуацијама када корисник не поседује интернет приступ.
Слично као код електронског учења, LMS системи могу бити коришћени у сврху
неформалног или формалног стицања знања. У неформалне сврхе се, углавном, користе
за израду курсева почетничког нивоа где се учесник први пут сусреће са одређеном
материјом или стиче основна знања из неке области. Овако пројектован систем је више
оријентисан ка пружању неопходних информација кориснику док је провера стеченог
знања на нивоу да полазник може оквирно да одреди у ком проценту је савладана
изучавана област.
Приликом формалног коришћења ови системи су подигнути на виши ниво. Од
самог планирања преко пројектовања до коришћења неопходно је имати унапред
дефинисане циљеве које је потребно испунити. Тежи се ка подједнакој заступљености
учења и провере знања како би резултати исхода учења били што реалнији и тачнији.
2.1. Историја LMS система
Иако је систем за управње учењем своју популарност стекао у последњих пар
година постоје тврдње да његово поостојање датира из 60. година 20. века. Свакако, то
није исти систем који је данас у употреби али је то почетак општег оквира оваквог
приступа. У том добу је Универзитет у Илиноису (енг: University of Illinois) развио
PLATO (Programmed Logic for Automated Teaching Operations).
PLATO је имао први уопштен систем инструкција који је био подржан од стране
рачунарског система, што представља претечу данашњих LMS система. Током 1960.
година ова платформа је покретана на ILLIAC I рачунару док је касних 1970. година
распрострањена на неколико хиљада радних станица широм света. Многи модерни
концепти вишекорисничких система су развијени на PLATO-у, укључујући форуме,
размену порука, online тестирање, собе за разговор, дељење екрана итд.
Године 1963. први рачунар за наставне сврхе је пуштен у рад у Orange Coast
Collegе у Калифорнији. Годину дана након тога је развијен први курс који је садржао
лекције.
Из поменутог периода потучу основи електронског учења које су данас у
употреби.
