Emocionalna inteligencija i emocionalni biznis

Rezime(Apstract)

Pitanje emocionalne inteligencije i njen uticaj na donošenje poslovnih odluka predstavlja jedno od najbitnijih pitanja u savremenom poslovanju. Brze promene kojima smo svi izloženi svakodnevno možda najviše pogađaju upravo menadžere u kompanijama. Zbog velikih promena i uticaja koji ima pojava novih kompanija menadžeri se nalaze u situaciji da moraju odgovoriti na novonastale promene oličene u globalizaciji, tehnološkim promenama,…..

U ovom radu, koncetracija je usmerena pre svega na definisanje emocionalne inteligencije, ali i na njen uticaj na menadžere i njihove odluke, koje su oličene u vođenju tzv.emocionalnog biznisa. Na osnovu rezultata analize teorijskih i nekih praktičnih primera, možemo da zaključimo da su osobe koje imaju veći stepen emocionalne intelignecije manje razdražljivi i manje agresivni, kao i  da su više zadovoljni svojim rezultatima i svojim postignućima. Takođe, osobe koje imaju viši nivo emocionalne inteligencije imaju veći stepen samopouzdanja.

Ključne reči: emocionalna inteligencija, emocionalni biznis, menadžeri

 
Uvod

Pitanjem ljudske ličnosti, a naročito njenim emocionalnim delom do sada su se uglavnom bavili psiholozi i psihoanalitičari. Međutim, dosadašnji način vođenja biznisa je postao previše uzak i otežavajući, pa se javila potreba za jednom dubljom analizom našeg unutrašnjeg stanja sa stanovišta biznisa. Poslednjih godina, postalo je i više nego jasno da pitanje uspeha ne leži više u kvalitetu proizvoda koliko u ljudskim resursima, a uspeh ljudskih resursa sve više leži u unutrašnjoj snazi menadžera. Da bi moderni menadžeri bili u stanju da odgovore na zahteve tržišta nije više dovoljno samo da imaju stručno obrazovanje nego da budu i što bolji psiholozi koji mogu i da procene svoje sagovornike ali i da budu u mogućnosti da vrše samokontrolu.
Pitanje emocionalne inteligencije postaje sve više važno u savremenom svetu. Neka istraživanja govore da emocionalna inteligencija učestvuje sa 85% u uspehu. To znači da naša “klasična” inteligencija i stručnost doprinose našem uspehu samo sa 15%. Sposobnost da razumemo ljude u našoj okolini i potrebe naših klijenata predstavlja jedan od prioriteta u uspehu savremenih menadžera. Mnogi će pomisliti da je pitanje emocionalne inteligencije suvišno pitanje i da je naše stručno obrsazovanje sasvim dovoljno za uspeh. Međutim, baš tu leži i naš neuspeh oličen u nesposobnosti da razumemo našu okolinu, pre svega poslovnu sredinu.
Ljudi koji imaju veću emocionalnu inteligenciju imaju veće sposobnosti da postanu lideri, da postanu vrhunski menadžeri, a poznato je da svaki menadžer mora da koordinira rad nekoliko ljudi koji su mu potčinjeni. To na sasvim jednostavan način pokazuje koliko je pitanje emocionalne inteligencije, odnosno pitanje razumevanja ljudi bitno  sa stanovišta napreodvanja u karijeri. U nastavku ću detaljnije da objasnim emocionalnu inteligenciju, način na koji ina utiče na uspeh menadžera i kako utiče na celokupno vođenje biznisa.
Emocionalna inteligencija i emocionalni biznis-osnovne pretpostavke

Da bismo razumeli značaj emocionalne inteligencije i emocionalnog biznisa, potrebno je da definišemo i objasnimo ta dva pojma. I ako se iz uvoda moglo zaključiti šta bi to trebalo da predstavlja emocionalna inteligencija i čemu ona služi, nužno je taj pojam definisati podrobnije i objasniti ga, kako bismo mogli kasnije da vidimo njen uticaj na donošenje odluka od strane menadžera.

Emocionalna inteligencija predstavlja sklop više sposobnosti – sposobnost samorazumevanja, samokontrole, samouverenosti, sposobnost empatije. Emocionalna inteligencija nije suprotna, već samo komplementarna sposobnost u odnosu na racionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija se definiše kao skup sposobnosti koje bi trebalo da doprinose tačnijoj proceni i izražavanju svojih emocija, kao i proceni tuđih emocija i upotrebi osećaja u motivisanju, planiranju i postignuću ciljeva u životu.

Ovo su dve najosnovnije definicije emocionalne inteligencije. Prva definicija definiše pojam kao skup sposobnosti koji treba da doprinesu boljoj samokontroli menadžera, boljem samorazumevanju i odnosu emocionalne inteligencije naspram racionalne inteligencije.

Druga definicija takođe definiše pojam kao skup sposobnosti koji se odnose ne samo na procenjivanje svojih emocija nego i na procenjivanje tuđih emocija, a sve sa svrhom boljeg planiranja i ostvarenja ciljeva u zivotu.

Naravno, ako bismo radili dublju analizu ne bismo mogli da se oslonimo samo na ove dve definicije. Bila bi nužna dublja analiza i ostalih autora i izvora, ali kao što se može zaključiti i iz ove dve definicije one daju slična objašnjenja. Ono što je bitno navesti jeste da se emocionalna inteligencija ne sastoji iz jednog dela, nego da je emocionalna inteligencija skup nekoliko delova, koje na jedan opsežan način obuhvata sve aspekte emocija u poslovanju.