Etičke normezdravstvenih radnika i etičnost u odnosu sa pacijentima

UVOD

U radu su izneta postojeća osnovna znanja iz oblasti medicinske etike i važećih etičkih normi zdravstvenih radnika. Napravljen je kratak pregled etičkih normi kroz vreme da bi se uočila zajednička dimenzija. Navedeni su najznačajniji kodeksi koji sadrže etičke norme za zdravstvene radnike. Na kraju, izložen je problem rešavanja etičkih dilema moderne medicine, čiji broj progresivno raste, uporedo s brzim razvojem medicine i tehnologije, naročito informacione tehnologije. Predloženo rešenje je, zapravo, težak i dug put naučnika iz oblasti medicinske etike, kao i drugih stručnjaka koji se u svakodnevnom životu i radu susreću sa starim i novim etičkim dilemama. Savremena medicinska etika se, pored svih klasičnih problema koje je nasledila, susreće s veoma opasnim fenomenima današnjice – dehumanizacijom društva, a time i medicine, i neuvažavanjem opštih ljudskih, odnosno moralnih vrednosti. Moral (lat. mos, moris – običaj) se definiše kao “skup pravila kojima se regulišu međuljudski odnosi”. U praksi, on predstavlja aktivno čovekovo oblikovanje i ocenjivanje ljudskih postupaka ispravnim ili pogrešnim. Etika (grč. ethos) je filozofija morala. U procesu aktivnog ocenjivanja drugih ili sebe prema moralnim normama, etika otkriva, prepoznaje, sistematizuje, propisuje i kritikuje postupke pojedinaca ili grupa. Ona ih određuje kao ispravne ili pogrešne, moralno prihvatljive ili neprihvatljive. Posmatrano kroz istoriju, kako se menjaju vrhovni ciljevi i ideali, menjaju se i moralne norme. Isto tako, u jednom vremenskom periodu, moralne norme nisu jednake u svim krajevima sveta. Normativna etika (etika u praksi) formuliše norme dobrog postupanja u svakodnevnom životu. Konkretno, medicinska etika propisuje pravila ponašanja zdravstvenih radnika u pojedinim oblastima medicine i po pojedinim praktičnim pitanjima, na bazi bogatog iskustva medicine, od Hipokrata do današnjih dana. Formirala se vekovima kroz razvoj medicine uopšte. Postoje brojni pisani istorijski dokumenti koji sadrže etičke norme obavezujuće za sve zdravstvene radnike. Analizirajući ove kodekse, može se uočiti menjanje morala tokom vremena. Tako npr. humanost se podrazumeva i obavezuje zdravstvene radnike, međutim, kao etička norma uvedena je tek Ženevskom deklaracijom i to kao posledica nehumanog iskustva iz Drugog svetskog rata ( 1939.god. – 1945.god. ). Bitno je još jednom istaći pravilo vezano za kodekse etike – norme zapisane u kodeksima nisu večne i nepromenjive, imaju ograničenu vrednost. Uporedo s promenama u društvu, trebali bi se menjati i kodifikovani etički propisi, što se i čini u formi tzv. Revizija kodeksa etike ili u nekim državama redovnim objavljivanjem smernica u formi «Dobre lekarske prakse»(1), koje se bave i brojnim etičkim pitanjima.