Filozofija (cijelokupna skripta)

Ime i pojam filozofije,etike i morala-nastanak filozofskog mišljenja (gde,kada,zašto,kako)

Samo ime kaže-  file=ljubav, sophia-mudrost, dakle ljubav prema mudrosti. Može se tumačiti i kao težnja ili sklonost ka znanju ali ispravan prevod je ljubav prema mudrosti.
Svi smo dobro upoznati sa prevodom reči ’filozofija’ ali šta je zapravo ona i kako je nastala?
Kao jedno početno,kratko određenje toga šta je filozofija mogli bi da kažemo da je to zapravo jedno slobodno, aktivno, otvoreno mišljenje.
Da bi je bolje razumeli krenućemo od njenog nastanka još u 6. veku p.n.e.
Nastala je u Antičkoj Grčkoj, tačnije u Joniji (mala Azija-na današnjoj karti Sveta to je Turska).
Zašto baš tamo? Šta je uslovilo pojavu filozofije?
Odgovor leži u specifičnom državnom uređenju Antičke Grčke. Postojalo je nešto što se naziva ’’Atički urbanitet’’-svojevrsna kultura gradskog života.
Postojali su Polisi-gradovi države u kojima je život slobodnih ljudi bio uređen na visokom nivou. Javno se raspravljalo o svim društvenim pitanjima, učestvovalo se u političkom životu.
S obzirom na to da su živeli na ’račun’ robova,koje je čak jedan Aristotel smatrao ’oruđem koje govori’, ljudi su imali višak slobodnog vremena. Filozofija je nastala iz dokolice. Nije postojala tolika ljubav prema materijalnom jer su slobodni ljudi, plemstvo, imali sređen život, sređeno egzistencijalno pitanje, pa su u slobodnom vremenu razvili tu sklonost ka razmišljanju o ’višim istinama’ tj nastala je filozofija.
Osim toga, javne rasprave su dovele do toga da se razvije razložno mišljenje.
U raspravama se traže argumenti, ne prihvata se ništa zdravo za gotovo, tačnije preispituje se sve i traže se neke zakonitosti.
Napravićemo par poredjenja kako bi videli kako su Grci napravili taj ’korak dalje’ u ispitivanju stvari u odnosu na neke druge razvijene civilizacije pre njih:
U starom Vavilonu imamo astrologiju-bajkovitu priču o zvezdama i nebeskim telima, dok u Grčkoj imamo Astronomiju-zakonito proučavanje nebeskih tela (nomos-zakon, astro-zvezde, dakle zakon o zvezdama). Mada je u tom momentu filozofija još uvek ’zaražena’ mitovima, i dalje se veruje u priče o Bogovima,Titanima i drugim mitskim bićima.
U Egiptu imamo praktičnu matematiku. Po nekim dokazima čini se da su Egipćani znali Pitagorinu teoremu mnogo pre Pitagore. Ta formula im je trebala iz praktičnih razloga, da bi uspevali posle plavljenja Nila ponovo brzo da izracunaju veličinu nečijeg poseda koji je bio pod vodom. Pitagora je putujući sa Feničanima (koji su bili ’most’ izmedju Grčke i Egipta u to vreme) naučio tu formulu ali ju je on prvi uobličio i podigao to znanje na teorijski nivo.