FANTAZIJA
I
STVARNOST
: FUNKCIONALNA ANALIZA
ŽANRA EPSKE FANTASTIKE U DOMAĆOJ POPULARNOJ
KNJIŽEVNOSTI
„Bajke su u savremenom opismenjenom svetu postale deo 'dečje sobe' kao što se isluženi staromodni
nameštaj sklanja u sobu za igranje, prvenstveno zato što odraslima više ne treba i što oni ne mare ako se
koristi i za ono za šta ne služi"
(Dž. R. R. Tolkin „O vilinskoj priči“)
UVOD
Tema mog rada je „
Fantazija
i
stvarnost
: Funkcionalna analiza žanra epske fantastike u
domaćoj popularnoj književnosti“ u okviru predmeta Metodologija etnologije i antropologije-
funkcionalna i socijalno-interakcionalistička analiza. U nastojanju da se konstruiše jasna analiza,
potrebno je odrediti žanr epske fantastike, ali takođe definisati popularnu kulturu čiji je žanrovska,
u ovom slučaju fantazijska, književnost deo, odnosno jedna od formi. Stoga, u sledećem odeljku
rada biće posvećeno više prostora određenju ovih pojmova.
Dž. R. R. Tolkin
1
je tvorac savremenog žanra epske fantastike, a njegova dela poput
„Gospodara prstenova“ i „Hobita“ uticala su na stvaralaštvo drugih autora u narednim
decenijama
2
. Ovaj fantazijski talas zapljusnuo je Srbiju dosta kasno- tek začetkom ekranizacije
njegovih dela od 2001. godine. Tako da od početka 2000-ih počinju na popularnosti da dobijaju
domaći autori ovog žanra. Književnici poput Nenada Gajića, Aleksandra Tešića, Miloša Petkovića
i drugih, počinju se ostvarivati u izgardnji svetova zasnovanih na srednjovekovno-ruralnoj
1
Džon Ronald Ruel Tolkin (1892-1973) bio je professor anglosaksonskog jezika i engleskog jezika i književnosti na
Oksfordskom univerzitetu. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije,, uz pomoć kojih se i
proslavio. Najpoznatiji je kao pisac „Hobita“ i „Gospodara prstenova“. U svojim delima je kreirao svet Ardu, a
najpoznatiji nam je jedan kontinent- Srednja Zemlja. Bio je blizak prijatelj K. S. Luisa, tvorca „Letopisa Narnije“.
Nakon smrti, njegov sin Kristofer je posthumno objavio „Silmarilion“, nedovršeno delo koje je prethodilo
događajima opisanim u „Hobitu“ i „Gospodaru prstenova“.
2
”Gospodar prstenova” izdat je u delovima 1954-1955.- ”Družina prstena” 1954, ”Dve kule” 1956, ”Povratak
kralja” 1955.
1
nostalgiji i hijerarhizovanom društvu čiji je koncept magije značajno razvijen, a borba Apsolutnog
Dobra protiv Apsolutnog Zla smeštena u središte radnji romana. Ono što primetno izdvaja domaću
fantazijsku književnost od one anglo-američke/strane jeste postojanje naročitih junaka opevanih u
epskim narodnim pesmama i stvarnih istorijskih ličnosti koje su mitologizovane za potrebe
kreiranja stvarnosti opisane u romanima, a eksplicitno se naglašavaju događaji koji su usledili pre,
za vreme i nakon Kosovskog boja. Na ovaj način, umesto uobičajene poruke svetova epske
fantastike koji govore „o drugima“, domaći žanr govori „o nama“ za „nas“. Sva književna
ostvarenja epske fantastike, uključujući i domaća, ukvirena su romantičarskom idejom koja
idealizuje prošlost, feudalno društvo i mistiku. Ono što je značajno za moj rad jeste rehabilitacija i
revitalizacija ove teme koja je usledila sa postsocijalističkim promenama devedesetih godina
prošlog veka na našim prostorima.
Stoga je moja početna hipoteza ta da tematsko uporište ovakvih ostvarenja u značajnoj meri
potvrđuje politike režima koje se vezuju za romantičarske ideje pozivanja na slavnu prošlost i
hijerarhizovani i tradicijski život, uokvirene u
kosovski mit
. Ovaj narativ potvrđuju, koliko pisci
romana, toliko i čitaoci. S tim u vezi, publika i autori su međusobno povezani, čineći tako
objedinjenu celinu/ zajednicu koja ne može funkcionisati bez jednog od aktera.
Za potrebe pisanja rada ograničila sam se na dva autora i na par njihovih knjiga: Aleksandar
Tešić („Kosingas“ i „Miloš Oblić“) i Nenad Gajić („Bajka nad bajkama“ i „Slovenska
mitologija“
3
). Dela su izdata u okviru izdavačkih kuća „Laguna“, „Portalibris“ i „Strahor“. Podatke
za analizu ove teme sam prikupila uz pomoć polustrukturiranih intervjua koje sam vodila sa sedam
čitalaca/čitateljki žanra epske fantastike u kojima su mi govorili/le o svojim interesovanjima za
ovaj žanr, posetama Festivala epske fantastike i poznavanju tematike domaćih ostvarenja u okviru
žanra. S druge strane, kao valjan izvor o piscima i njihovim stvaralaštvima iskoristila sam
gostovanja Nenada Gajića i Aleksandra Tešića u emisiji „Intervju“ u okviru medijske produkcije
„Balkan Info“
4
u kojoj govore o svojim knjigama, ali i inspiraciji zbog koje su takve knjige
usledile
5
. Kao naučni metod analize koristila sam funkcionalnu analizu Roberta Mertona, prema
kojem postoje dve vrste funkcija sociokulturnih pojava-
manifestne
i
latentne.
U
manifestne
on
ubraja sve one pojave koje nastaju svesno, jer se pomoću njih teži postizanju nekog konkretnog ili
3
”Slovenska mitologija” nije žanrovski roman, ali sadržaj knjige je bitan za kasnija ostvarenja Nenada Gajića.
4
”Balkan Info” je nezavisna medijska produkcija osnovana u junu 2015. godine u Beogradu.
5
S obzirom na to da nisam uspela da vodim intervju ni sa jednim od pisaca, iskoristila sam njihova gostovanja u
pomenutoj emisiji iz nužnosti.
3
poruke datog umetničkog dela (iz perspektive umetnika i iz perspektive publike); inherentno
globalni karakter stvaralaštva, tj. mogućnost prevazilaženja konteksta nastanka. (Žikić 2010, 27)
Predmeti koje sakupljaju obožavaoci neke muzičke rok grupe, nekog pisca fantazijskog romana ili
filmskog serijala, predstavljaju primere koji ilusturuju insistiranje na komunikaciji, arbitriranju i
nadkontekstualnošću. (Žikić 2010, 27) Formama popularne kulture možemo označiti, na primer,
dugometražne ili kratkometražne igrane filmove, animirane filmove, stripove, pesme, sliku, dizajn,
instalaciju, priču, romane različitih žanrova itd.
Tolkin se smatra tvorcem žanra savremene epske fantastike u književnosti. Epska
fantastika (
epic or high fantasy
) ili kako se negde naziva, spektakularna fantastika, jeste fantazijski
podžanr. Posle Tolkina, izvestan broj autora počeo je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina
prošlog veka (i kasnije) da gradi bajkovite svetove namenjene odraslima
8
, jer se to pokazalo kao
literatura koja više nego dobro komunicira sa potencijalnom publikom, te je tako promotivna za
autore / pisce, a isplativa za izdavačke kuće. (Gavrilović 2009, 120-121) Svi ti svetovi zasnovani su
na istovetnom konceptu netehnologizovanog, hijerarhizovanog (često i ultramaskulinog)
9
, društva
sa značajnim učešćem magije u oblikovanju društvene stvarnosti.
10
Takvi svetovi smešteni su u
nekakav srednjovekovni istorijski okvir. Ti romani su potkovani izmišljenim etnografskim
podacima: opisom naroda / rasa / vrsta bića i njihovih običaja, rečnicima, mapama, istorijama
relevantnim za narativ, genealogijom porodica ključnih likova.
11
(Gavrilović 2009, 122) Cilj
kreiranja etnografsko-geografskog-istorijskog okvira jeste „stvaranje privida uverljivosti na
osnovu sličnosti sa opisima realno postojećih društava udaljenih od našeg, drugačijih - egzotičnih,
i time za čitaoca bližih fantastici nego realnoj stvarnosti“. (Gavrilović 2009, 122 prema Gavrilović
2008, 26-27). Ono što uvodi žanrovsku literaturu iz književne teorije ili kritike u polje delovanja
antropologije
8
Na primer: Stiven Donaldson ”Letopisi Tomasa Kovenanta, Nevernika”; Robert Džordan ”Točak vremena”,; K. Luis
”Letopisi Narnije” (nastali manje-više kao i Tolkinov svet), Kristofer Paolini ”Eragon”, Filip Pulman ”Njegova mračna
tkanja” i mnogi drugi.
9
Čak je i Ursula Legvin, jedna od rodonačelnica kasnije feminističke naučne fantastike, kreirala svet Zzemljomorje
u veoma sličnom maniru- čarobnjaci su oni koji imaju moć, jer su samo oni sposobni da razumeju ustrojstvo sveta;
cilj borbe jeste povratak kralja koji će doneti red, mir i pravdu, i obezbeđuje večitu pastoralnu sigurnost. Pored
trilogije ”Zemljomorje”, poznata je i po romanu ”Leva ruka tame”.
10
Ne poseduju svi izgrađeni svetovi koncept religije, tako da to nije zajednička karakteristika. Na primer, kod
Tolkina religija u Srednjoj Zemlji ne postoji kao takva, dok Džordž R. R. Martin u svom svetu prepoznaje nekoliko.
11
Čak i u oviru SF žanra za koji se pretpostavlja da je utemeljen na prosvetiteljskom uverenju o napretku
tehnologije i društva i da nije sklon organizovanju Univerzuma po uzoru na bajke, poseduju niz feudalizovanih
svetova, tipa univerzumi: Herbertove „Dine“ i Lukasovih „Ratova zvezda“.
4
„...jesu značenja, ali zajednička, deljena značenja: stvaralac i publika treba da dele izvesnu
kulturnu tradiciju, slično okruženju materijalnim činjenicama i sličan simbolički sistem da
bismo mogli da govorimo o javnom aspektu komuniciranog značenja“. (Gavrilović 2009,
122 prema Žikić 2007, 72)
Od XVII veka započelo je sistematsko beleženje narodnih bajki, te se tako sve do danas
štampaju u ogromnom tiražu u okviru zbirki. Uvođenje javnog obrazovanja i povećanje pismenosti
tokom XIX veka učinilo je zbirke bajki dostupnim široj publici. Preoblikovanje bajki u crtane
filmove koje je usledilo od Diznijeve dukometražne ekranizacije „Snežane i sedam patuljaka“
1937. godine, učinilo je da manje-više svako dete iz zapadne civilizacije oblikuje svoj pogled na
svet na osnovu, recimo, Pepeljuge, Uspavane lepotice, Crvenkape i slično- klasičnih bajki za koje
se verovalo da su vanvremenske i nedodirnute bilo kakvom ideologijom, iako je zapravo njihovo
konačno uobličavanje tokom XIX veka kreiralo „romantičarski sjaj u kome se idealizuje daleka
prošlost, društvo feudalnog tipa i mistika, kao otpor egalitarizmu i racionalizmu prosvetiteljskog
pogleda na svet“. (Gavrilović 2009, 123)
Osim bajki, prelom između prosvetiteljstva i romantizma doneo je još jedan značajan
književni žanr, koji je uticao na shvatanje odnosa pojedinca i sveta koji ga okružuje-
Bildungs
roman
12
. (Gavrilović 2009, 125). Fantazijski romani iz druge polovine XX veka u potpunosti
oživljavaju koncept
Bildungs romana
(Luk Skajvoker je postao Džedaj, Frodo i Bilbo heroji, Rand
al’ Tor Zmaj koji će slomiti Točak vremena itd). Na taj način, savremeni narativi nastavljaju
tradiciju „engleskog
Bildungs romana
, onu u kojoj se podrazumeva da postoji mogućnost
socijalnog napredovanja i u kojoj krv, nasleđe i koreni nisu jedini preduslov za postizanje bilo
kakvog uspeha.“ (Gavrilović 2009, 125) Odnosno, čak i oni neugledni i minorni običnjaci mogu
postati heroji od kojih zavisi egzistencija sveta. Tolkin favorizuje prošlost u odnosu na
sadašnjost/budućnost, ruralno i hijerarhizovano društvo u odnosu na tehnološko i egalitarno,
mistično u odnosu na racionalan pristup stvarnosti- favorizuje romantičarski u odnosu na
prosvetiteljski svetonazor.
13
Ovo se odrazilo i na ostale pisce žanra.
12
Heroj odlazi u potragu za nečim i u toj potrazi pronalazi ili izgrađuje sebe- odrasta, otkriva sebe (svoje
sposobnosti, predispozicije koje je dobio rođenjem) i istovremeno, menja svoju društvenu poziciju. Po pravilu su to
mlade osobe.
13
Ovakav momenat prisutan je kod ostalih autora žanra epske fantastike, stranih i domaćih.
