Imanuel Kant i njegova filozofija

Seminarski rad

Imanuel Kant i njegova filozofija

Seminarski rad

Student:                                                                       Mentor:

1

Seminarski rad

SADRŽAJ

Uvod …………………………………………………………………..…….2

Kantova kritička filozofija ……………………………………………..…...2

Kantova teorija saznanja i filozofija neorganske prirode…………..…….....3

Kantova etika i filozofija prava, istorije i religije …………….………..….14

Šema Kantovog filozofskog sistema ……………………………....………18

Literatura …………………………………………………………….…….20

2

Seminarski rad

KANTOVA TEORIJA SAZNANJA I FILOZOFIJA NEORGANSKE PRIRODE

Kantova teorija saznanja ima tri polazne tačke.
Prva polazna tačka је razlika između  

apriornog  

i

  aposteriornog  

saznanja. Apriornim se naziva 

ono saznanje koje је potpuno nezavisno оd iskustva, а aposteriornim ono koje se zasniva na iskustvu. 
Apriorno znanje je npr. znati nešto bez potrebe da to prvo vidite ili doživite, kao što znamo da je 2 + 2 
jednako  4.  Aposteriorno  znanje  je  zasnovano  na  onome  što  učimo  iz  naših  iskustava,  kao  što  je 
saznanje  da  je  led  hladan  jer  smo  ga  dodirnuli  .  Apriorno  znanje  je  sigurno  i  uvijek  istinito,  dok 
aposteriorno znanje može imati izuzetke.

Druga polazna tačka је razlika između 

analitičkih i sintetičkih 

sudova. Analitički sudovi su uvijek 

apriori, jer se radi samo o definicijama. Ali sintetički sudovi mogu biti ili apriori (poput matematike) 
ili posteriori (kao kada se nakon pogleda kaže: "U sobi su mačke."). Kant govori o dvije vrste sudova, 
koji su kao izjave ili ideje koje imamo. Ukratko, analitički sudovi objašnjavaju ono što već znamo, 
dok nam sintetički sudovi daju nove ideje.

Treća   polazna   tačka   Kantove   teorije   saznanja   је   razlika   između  

materije  

i

  forme   iskustva. 

"Materija" je poput različitih boja i zvukova koje doživljavamo - to su stvari koje možemo vidjeti i 
čuti.  S  druge  strane,  "forma"  je  poput  načina  na  koji  naši  umovi  rade  kako  bi  nam  pomogli  da 
razumijemo ta iskustva. On misli da je način na koji razumijemo stvari nešto što već imamo u mislima 
prije nego što bilo šta doživimo. To ne znači da znamo stvari u određenom vremenskom redu, već da 
nam  naši  umovi  pomažu  da  shvatimo  stvari  dok  ih  doživljavamo.  Kant,  takođe,  vjeruje  da  postoje 
stvari na  svijetu  koje  postoje  same  za  sebe,  nazvane  "stvari  po  sebi".  On  misli  da  te  stvari  mogu 
utjecati na nas i učiniti da se osjećamo na određeni način, a onda koristimo svoj um da shvatimo šta 
su. Dakle, naša osjećanja potiču iz ovih stvari, ali kako ih razumijemo je nešto što već imamo u sebi.

Svoju teoriju saznanja naziva Kant  i

  transcendentalnom filozofijom.  

Transcendentalnim naziva 

ono (apriorno) saznanje ili   ispitivanje koje se odnosi na mogućnost арriornog saznanja (pojava i 
predmeta).
Teoriju saznanja izložio је Kant u dva specijalna dijеlа,  u

  Kritici čistog uma  

i

u  

Prolegomenama. 

Način  izlaganja  u  njima је različit.  U  Kritici čistog  uma  je sintetičan,  dok  je  u

Prolegomenama 

analitičan. U svojoj knjizi pod nazivom Kritika, Kant govori o tome kako poznajemo stvari. Prvo, on 
objašnjava osnovne dijelove znanja, a zatim pokazuje kako određene vrste znanja, koje se nazivaju 
sintetički sudovi apriori, mogu postojati. U drugoj knjizi pod nazivom Prolegomena, on radi suprotno. 
Počinje tako što kaže da te posebne vrste znanja postoje, a zatim otkriva koji osnovni dijelovi moraju 
postojati da bi ih omogućili. U Kritici, Kant ne postavlja jasno ta ista pitanja i ne slijedi uvijek strogu  
metodu da na njih odgovori. Kasnije, kada je pisao drugo izdanje Kritike, bio je pod uticajem onoga 
što je napisao u Prolegomeni i uključio je ta pitanja, ali se nisu baš uklapala u način na koji je 
pokušavao da objasni stvari u Kritici. On smatra da su matematika i prirodne nauke definitivno 
stvarne, ali nije toliko siguran u metafiziku.

U Transcendentalnoj estetici Kant pokušava dokazati kako znamo stvari o prostoru i vremenu. On 

daje dva razloga da pokaže da su ove ideje jasne i čiste. Jedan od ovih razloga je zaista važan, pa se on 
fokusira na to kako bi objasnio kako razumijemo svijet oko nas. Kant navodi ро dva dokaza za čistotu 
i ро dva dоkaza za opažajnu prirodu prostora i vremena.

Dokaz   zа   čistotu   prostora  npr.  prije  nego  što  mogu  da  pokažem  svoja  osećanja  drugima  ili 

razumijem kako se oni odnose jedno prema drugom, prvo moram da imam jasnu predstavu o prostoru 
u  svom  umu.  To  znači  da  moje  razumijevanje  prostora  dolazi  prije  nego  što  doživim  stvari  svojim 
čulima,  poput  gledanja  ili  dodirivanja.  Dakle,  imati  ovu  ideju  o  prostoru  je  nešto  posebno  što  mi 
pomaže da razumijem sve ostalo.

Odgovarajući dokaz zа vrijeme  glasi,  da bismo razumjeli stvari koje se dešavaju u isto vrijeme ili 
jedna za drugom, moramo već znati koje je vrijeme u našim umovima. To znači da naša ideja o 

4

Seminarski rad

vremenu dolazi prije nego što doživimo bilo kakva iskustva. Dakle, naše razumijevanje vremena je 
nešto posebno što nam pomaže da shvatimo sve ostalo.

Dokaz za opažajnost prostora npr.  Roj je poput velike grupe stvari koje se kreću zajedno, ali svaka 
slika ili ideja koju imamo o roju zapravo nije dio samog roja. Umjesto toga, svaka slika je zasebna i 
jedinstvena. Sada, zamislimo prostor kao stvarno, zaista veliko područje koje traje zauvijek. Svi mali 
dijelovi prostora su unutar ovog velikog prostora, što znači da prostor ne može biti kao roj. Umjesto 
toga, moramo ga pogledati i razumjeti da bismo znali šta je to.

  Odgovarajući dokaz za vreme  Da se nadovezemo na prethodni primjer,  Roj je poput velike grupe 
stvari koje se kreću zajedno, ali slike ili ideje koje imamo o roju zapravo nisu dijelovi samog roja. S  
druge strane, svaki trenutak koji živimo je dio vremena, a svi ti trenutci su unutar vremena, koje traje 
zauvijek. Dakle, vrijeme je posebno i drugačije od roja.

, Iz gornjih dokaza zaključujemo dа su prostor i vrijeme čisti opažaji. Prostor је za Kanta opažaj 

"spoljneg čulа", jer se u njemu predstavljaju pojave date van opažajućeg subjekta, dok је vrijeme 
opažaj "unutrašnjeg čulа", jer se u nјеmu opažaju unutrašnja stanja samog subjekta (ali u njemu se  
nalaze i pojave spoljneg čulа).

Na primjer,  ako  pogledamo  trougao,  možemo  vidjeti da  ima  tri  stranice i  tri ugla,  ali samo 

gledajući  u  njega,  ne možemo  reći da  se  uglovi zbrajaju  u  određeni  broj.  Moramo  ga nacrtati  i 
izmjeriti da vidimo kako funkcioniše. To znači da je matematika povezana sa načinom na koji vidimo 
i razumijemo svijet oko sebe. Kant , takođe, tvrdi da prostor i vrijeme nisu stvari koje možemo 
dodirnuti ili vidjeti direktno; umjesto toga, oni su načini na koji doživljavamo svijet. One nam pomažu 
da organizujemo svoja osećanja i senzacije, ali nisu same stvarne stvari. Zbog toga se matematika 
koju   koristimo,   a   koja   radi   u   prostoru   i   vremenu,   zapravo   primjenjuje   samo   na   način   na   koji 
percipiramo stvari, a ne na pravu prirodu stvarnosti. Jednostavno rečeno, prostor i vrijeme su važni za 
razumijevanje onoga što vidimo, ali nisu isto što i sam stvarni svijet.

Prelazeći na transcendentalnu logiku, Kant prvo ističe razliku između 

transcendentatne 

i

 formalne 

(opšte)  

logike.  

Formalna logika bavi se samo opštim formim mišljenjima , dok se transcendentalna 

logika   bavi   jednom   sadržajnom   vrstom   saznanja   (apriornim   saznanjem   razuma   i   umа)   koje   ima 
objektivan karakter.

  Kada govorimo o razumijevanju ideja, moramo slijediti dva koraka. U prvom koraku saznaje 

koje su osnovne ideje koje nam pomažu da razumijemo sve oko nas. U drugom koraku objašnjava da 
su ove ideje izuzetno važne da bismo mogli da iskusimo i razumemo svijet na organizovan način. 
Kant vjeruje da nam sposobnost našeg mozga da razmišlja i prosuđuje stvari pomaže da pronađemo 
ove važne ideje. On misli da čak i ako nešto još nismo iskusili, naš mozak još uvijek može imati ideje 
o tome. Ove ideje se pojavljuju kada donosimo sudove o stvarima, jer tako razumijemo svijet. Kant, 
takođe, smatra da ove važne ideje možemo otkriti gledajući kako donosimo sudove, što nam pomaže 
da bolje razmislimo o svemu. Dakle, riječ "

dedukcija

" znači nešto malo drugačije u ova dva koraka. 

U prvom koraku, to znači otkriti odakle dolaze naše ideje. U drugom koraku, to znači pokazati zašto 
su ove ideje važne i kako nam pomažu da razumijemo stvari. Da bi pomogao u svojim velikim 
poslovima,   Kant   dijeli   svoj   rad   na   dva   dijela:   jedan   o   razumijevanju   ideja   i   drugi   o   tome   kako 
razmišljamo.

Prema tome iz formi suda mogu se izvesti kategorije kao osnovni pojmovi razuma.

5