MIŠLJENJE (saznanje) MOŽE BITI:
1.
Ideološko
– iskustva i način razmišljanja grupe kojoj slučajno i sami pripadamo –
projektujemo i uopštavamo na društvo u celini
2.
Dogmatsko
kao religijski, nametnuti sistemi
3. Magijsko
4.
Zdravorazumsko
– zaključci se izvode na osnovu iskustva (npr. pre ćemo naći posao ako
steknemo fakultetsku diplomu). Tačnost ovako izvedenih zaključaka nije sporna, ali nam
ne daje odgovor na pitanje ZAŠTO je to tako, a još teže je PREDVIDJATI samo na osnovu
zdravog razuma (države vodjene samo zdravim razumom svojih vodja, mogu potrošiti
ogromna sredstva na naoružanje, koje će usled promenjenih geopolitičkih okolnosti postati
nepotrebno ili čak zloupotrebljeno).
5. NAUČNO SAZNANJE:
Zasniva se na osnovnim
NAUČNIM PRINCIPIM
A:
A)
Objektivnost
–
uzeti u obzir sve raspoložive relevantne iskustvene podatke i tragati
za novim, oslobadjajući se subjektivnog. Sve u cilju traganja za činjenicama koje bi
mogle dovesti u pitanje polazne pretpostavke
. U delovima SOCIOLOŠKE
TEORIJE i SOCIOLOŠKI METOD- pogledaćete šta su o tome govorili Dirkem,
pozitivisti i Veber. Po njima, istraživač mora da se oslobodi ličnih stavova,
individualnih i grupnih uticaja i nteresa. Ali to je u sociologiji teško, jer istraživači
su deo društva, postoje i pritisci.Medjutim, moraju se truditi da stepen objektivnosti
povećaju prepoznajući slabosti, ne podležući pritisku, pomoću metoda koji to
omogućavaju.
B)
Pouzdanost
– .
Pouzdano je samo ono znanje do koga mogu doći i drugi istraživači
ako koriste iste israživačke tehnike
(ako npr. koriste anketu sa istim upitnikom, istu
metodologiju, a dobiju različite podatke o npr. tome koliko će koja partija dobiti na
izborima – neko je pogrešio u nekoj fazi istraživanja). I inače, neki stav se smatra
pouzdanim tek kada se proverom potvrdi u dovoljnoj meri (uz sve navedno).
C)
Preciznost
–
sve mora biti precizno saopšteno da bi se moglo proveriti. Tome služe
definicije, klasifikacije i merenja i tako se značajno povećava preciznost
. Kad god
mogu, koriste se KVANTITATIVNI ISKAZI. Npr: umesto „U poslednje vreme je
došlo do povećanja stope razvoda brakova u Srbiji“ – bolje je navesti da je u Srbiji
udeo razvedenih s obzirom na broj sklopljenih brakova povećan sa 20,6% na 21% u
2007.godini (ovaj iskaz ima veću saznajnu vrednost). Ali, teško je sve izraziti
brojkama, procentima i sl. Recimo, statistički je lakše izraziti npr. materijalni
standard, nego stepen demokratizacije jednog društva.
D)
Opštost
–
teorijska nauka ima za cilj otkrivanje, tj. objašnjenje pravilnosti koje
postoje u stvarnosti, iznalaženje uzroka. Teorijsko znanje zanemaruje ono što je
pojedinačno, prolazno i nebitno, a ističe ono što se odnosi na veći broj
pojedinačnih pojava odredjene vrste (tako je čak i u tz. mikrisociologiji)
UDŽBENIK, str. 8. :
„ Trudimo se da između proučavanih pojava ustanovimo
određene pravilnosti“.
E)
Sistematičnost
–
u nauci, stvaranje teorija ima za cilj da se u njima poveže što više
iskustvenih iskaza, tj. naučnih zakona
. Pojmovi se povezuju u uredjenu i logički
neprotivrečnu celinu (što se vidi u npr. medicinskom leksikonu, sociološkom i sl.)
________________________________________________________________________
SAZNAJNI CILJEVI SOCIOLOGIJE
kao teorijske (mada i empirijske) nauke su:
OBJAŠNJENJE i RAZUMEVANJE društvenih pojava, ali neki teoretičari insistiraju na jednom,
drugi na drugom od ovih ciljeva. Usresredjuju se u istraživanju na jedno, pa vidimo velike
razlike i u sociološkim teorijama. Sociologija teži da istraži UZROKE, UTICAJE
DRUŠTVENIH POJAVA JEDNIH NA DRUGE i da PREDVIDI društvene pojave.
Neki teoretičari
smatraju da je cilj sociologije:
I:
Da
objasni
društvene pojave
OBJAŠNJENJE
je
naučni iskaz kojim se neka pojava povezuje sa drugim pojavama da bi se
utvrdio
uzrok
njenog nastanka, njeno
porekl
o,
funkcija
i sl.
Ali to je u sociologiji teško, jer
svaka pojava obično ima više uzroka.Objašnjenje se odnosi na ono što se
VEĆ DOGODILO
.
Objašnjenje je otkrivanje OPŠTIH PRAVILNOSTI i podvodjenje pod to pojedinačnih
slučajeva.Postoje različite vrste objašnjenja:
1.
Uzročno
- traga se za odgovorom na pitanje
ZAŠTO
se neka pojava desila na tačno
odredjeni način, a ne na neki drugi.
2.
Generičko
– odgovara na pitanje o
POREKLU
(genezi) pojave.
3.
Strukturalno
- odgovara na pitanje
KOJI ELEMENTI
čine neku pojavu.
4. Funkcionalno
. odgovara na pitanje
KOJE POTREBE
neka pojava
ZADOVOLJVA.
Na ovome insistiraju
POZITIVISTI
.
II: RAZUMEVANJE
je naučni postupak kojim se otkriva značenje koje akteri pridaju svojim
postupcima (otkrivanje razloga na osnovu motiva).
Neki teoretičari smatraju da je prvi cilj sociologije
razumevanje
(a ne objašnjenje- zbog
nemogućnosti utvrdjivanja opštih pravilnosti (svaka pojava, npr. Prvi svetski rat, je
neponovljiva)
DEFINISANJE SOCIOLOGIJE
SOCIOLOGIJA je NAUKA O DRUŠTVU
(societas + logos)
Ona je:
DRUŠTVENA
nauka – za razliku od prirodnih (kriterijum ove podele nauka je PREDMET
PROUČAVANJA), zato što proučava društvene pojave, a ne npr. zašto pada kiša).
(UDŽBENIK str. 11.) POZITIVISTI I ANTIPOZITIVISTI:
Pozitivisti smatraju da je cilj sociologije OBJAŠNJENJE PRAVILNOSTI, tj. traženje
uzroka društvenih pojava. Kao što u prirodi, na nula stepeni se voda smrzava, tako u
društvu postoji pravilnost da npr. u ekonomskim krizama opada procenat razvoda i jača
stabilnost braka. Važno je po njima, zato, PRIMENJIVATI METODE PRIRODNIH
NAUKA.
Antipozitivisti se sa gore pomenutim ne slažu, kažu da te metode nije uvek lako primeniti u
društvenim naukama, a sociologija i prirodne nauke se značajno razlikuju.
RAZUMEVANJE JE CILJ SOCIOLOGIJE (motiva aktera u određenom kontekstu), jer
ljudi se u istoj situaciji mogu različito ponašati- npr. u slučaju požara mogu izgoreti ako se
parališu, ali mogu i pobeći, pokušati da ga ugase...Za razliku od njih, u prirodi, drvo će
izgoreti (ako ga ljudi ne ugase)
OPŠTA
je za razliku od posebnih društvenih nauka (npr. ekonomije, politikologije...), a
kriterijum ove podele nauka je OBIM PREDMETA proučavanja. Dok recimo ekonomija
proučava samo ekonomske pojave, politikologija-političke i sl. , sociologija proučava SVE
DRUŠTVENE pojave i njihov MEDJUUTICAJ (npr. uticaj politike na ekonomiju i obrnuto –
npr. odluka o izgradnji fabrike „Fruktal“ u bivšoj Jugoslaviji je doneta pod direktnim uticajem
politike, a ne po proceni ekonomskih stručnjaka).
Npr.
(UDŽBENIK str. 7.) Ličnim problemom Georga Nojrera, kupoholičara, se neće baviti
sociologija, „lek“ za potrošačku maniju će mu ponuditi psihologija. Sociologija se bavi
objašnjenjem masovne društvene potrošnje, tz. „POTROŠAČKIM DRUŠTVOM“, kada se
čak većina članova jednog društva počne i zaduživati, mnogi jedini smisao života pronalaze
u potrošnji, a to jeste društveni problem.
