Finansijska trzista

VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA:

1. Definisite finansijki sistem, njegovu ulogu i funkciju: finansijkski sistem jedne zemlje predstavlja sastavni deo njenog privrednog sistema. Fin. sistem predstavlja mehanizam kojim se vrsi transfer fin. sredstava izmedju razlicitih djelatnosti i subjekata privredjivanja. Posebna uloga fin. sistema jeste da obezbjedi nesmetan tok kretanja fin. sredstava izmedju: a)javnog sektora, b)sektora stanovnistva, c)sektora privrede, d)inostranog sektora. Funkcija fin. sistema jeste, da poveze makroekonomske kategorije: stednju i investicije.
2. Operativna(interna) efikasnost: fin. trzista se odnosi na operativno finkcionisanje trzista. Za fin. trziste se kaze da je efikasno ukoliko omogucava svojim ucesnicima da fin. usluge dobiju u sto kracem vremenskom intervalu i po nizim troskovima.
3. Cjenovna(eksterna) efikasnost: fin. trzista se prvenstveno odnosi na brzinu reagovanja ucvesnika u odnosu na promjene cijena trzisnog materijala. Cjenovna efikasnost na fin. trzistu izvodi se putem: a)fundamentalne analize (analiziraju se sve relativne informacije na trzistu), b)tehnicke analize (analizira se kretanje cijena u proslosti).
4. Sto se tice forme efikasnosti, treba istaci da se sve informacije koje uticu na cijene razlicitih oblika fin. aktive mogu svrstati u 3 grupe: 1.slabu formu efikasnosti(informacije su zasnovane na proslosti), 2.polujaku formu efikasnosti (informacije se temelje na javno objavljenim ili raspolozivim informaijama), 3.jaku formu efikasnosti (koriste se sve raspolozive informacije).
5. Determinante finansijskih trzista: 1.vlasnicki odnosi, 2.trzisni uslovi privredjivanja, 3.autonomnost privrednih subjekata, 4.autonomnost pslovnih banaka i razvijen bankarski sistem, 5.razvijen fin sistem, 6.veliki broj HOV u opticaju, 7.formiranje cijena HOV, 8.jedinstveno fin. trziste, 9.stabilnost kupovne snage novca i deviznog kursa, 10.autonomnost centralne banke u vodjenju monetarne kreditne politike.
6. Savrseno (perfektno) finansijsko trziste: je vise teorijska nego prakticna tvorevina. Teorijski stavovi o savrsenom fin. trzistu polaze od izuzetno velikog broja kupaca i prodavaca sa relativno malim kapitalom. Cijene se na savrsenom trzistu formiraju u zavisnosti od kretanja ponude i traznje, tako da na njih nemaju nekog posebnog uticaja ni kupci ni prodavci trzisnog materijala. Na ovom trzistu ne postoje transakcioni troskovi.
7. Nesavrseno (inperfektno) fin trziste: predstavlja realnost, ono nije teorijska tvorevina vec predstavlja realnu prakticnu tvorevinu. Na inperfektnom fin. trzistu cijena fin. aktive se formira uticajem kupaca i prodavaca, ucesnika fin. trzista. Na trzistu su prisutne provizije i naknade posrednika u trgovanju sa trzisnum materijalom. Prisutni su troskovi kliringa, porezi i druge dazbine, te razna ogranicenja putem administrativnih zabrana.
8. Osnovni zadaci fin. institucija i posrednika na fin. trzistu su da obezbjedi: 1.transformaciju fin aktive iz jednog u drugi oblik, 2.pribavljanje fin aktive u korist svojih klijenata, 3.pribavljanje fin aktive u svoju korist, 4.konsalting poslovi u dijelu kreiranja novih fin. instrumenata i njihove prodaje, 5.pruzanje savetodavnih usluga klijentima, 6.poslove oko upravljanja portfeljom fin. aktive.
9. Globalno posmatrano fin. trzista se mogu podjeliti na: 1. Interna- ona predstavljaju nacionalna fin. rzista i pravno su regulisana zakonima drzava u kojima se odvija doticni fin. promet. Int fin trzista mogu biti u obliku domicilnih (domacih) i inostranih trzista. Na domicilnim fin. trzistima se trguje fin. derivatima koji su emitovani od strane domicilnih emitenata. Na inostranim fin. trzistima se trguje fin. instrumentima inostranih emitenata. 2. Eksterna- naziva se jos i medjunarodnim fin. trzistem, ili ofsor trziste, ili eurotrziste. Na eksternom fin. trzistu se obavljaju promet fin. instrumenata koji se istovremeno nude investitorima u vecem broju zemalja, a da pri tome nisu emitovani po zakonskim propisima bilo koje drzave, pojedinacno posmatrano. Ovakvi fin. instrumenti se emituju po vazecim nedjunarodno priznatim fin. standardima.
10. Zbog cega je prisutno opredjeljenje za emitovanje fin. instrumenata van domicilnog fin. trzista: 1.nedovoljno razvijenog domicilnog trzista, 2.jednostavnijeg i jeftinijeg finansiranja emisije van domicilnog trzista, 3.diverzifikacije izvora finansiranja, 4.zastite vlasnika i kontrole nad korporacijom.
11. Regulacija fin. trzista odnosi se na: 1.regulacija statusa ucesnika, 2.organizaciju i aktivnost ucesnika, 3.metode trgovanja, 4.pratece aktivnosti na fin. trzistima i sl. Termin regulisati znaci kontrolisati ili usmjeravati putem pravila, principa i metoda,odredjene fin. aktivnosti.