Finansijski derivati (forvardi, fjucersi, opcije, svopovi, varanti)

FINANSIJSKI DERIVATI

Finansijski derivati su finansijski instrumenti nastali sa ciljem da se transaktori zaštite od određenih oblika tržišnog rizika, ali i sa namerom ostvarivanja zarade. Finansijski derivati su standardizovani ugovori i njihova vrednost zavisi od cene predmeta ugovora. Kao predmet ugovora mogu biti akcije, obveznice, strane valute, određena vrsta roba i dr. Derivati kojima se trguje na Berzi su opcije i fjučersi.

OPCIJA – finansijski instrument – opcijski ugovor je pravo kupca opcije naspram prodavca opcije da zahteva od prodavca opcije da na utvrđeni datum:

• isporuči (proda) predmet opcije (osnovni predmet) po izvršnoj ceni opcije (call-opcija sa isporukom predmeta opcije – osnovnog predmeta), ili
• primi isporuku (kupi) predmet opcije (osnovnog predmeta) po izvršnoj ceni opcije (put-opcija sa isporukom predmeta opcije – osnovnog predmeta), ili
• isplati (prema uslovima trgovine) razliku između tržišne cene predmeta opcije – osnovnog predmeta I izvršne cene opcije (call-opcija sa gotovinskom isplatom), ili
• isplati (prema uslovima trgovine) razliku između izvršne cene opcije i tržišne cene predmeta opcije – osnovnog predmeta (put-opcija sa gotovinskom isplatom);

Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se tržište kreće u pravom smeru. Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru određenog perioda vremena. Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži, dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.
Prodavac (writer) mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti:

1. Da pokuša da se nagodi sa kupcem
2. Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu

Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti:

1. Da iskoristi opciju
2. Da opciju proda na sekundarnom tržištu
3. Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)

Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i ugovorene cene.

Put opcija

Daje vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da proda određeni finansijski instrument na koji opcija glasi po unapred definisanoj ceni tokom utvrđenog vremenskog perioda. Primer: kupljena je put opcija na akcije kompanije “QW” po ceni izvršenja od 100$. Opcija ima pozitivnu unutrašnju vrednost ako cena pada ispod 100$. Ako je iznad put opcija se neće realizovati .
Investitori kupovinom put opcije žele da se osiguraju od iznenadnog tržišnog rizika pada cene akcija. Prodavci opcije veruju da cene neće pasti i žele da zarade premiju. Spekulanti pak kupuju put opciju da bi zaradili jer predviđaju pad tržišta.
Investitori (holder) kupovinom put opcije (kupio je pravo da proda akciju po ceni od 100 $ do određenog vremena. Na taj način želi da se osigura od iznenadnog tržišnog rizika pada cene akcije. Za ovo svoje pravo platio je za kupovinu opcije 5$. Ako na tržištu dođe do pada cene akcije recimo na 90$, holder će iskoristiti svoje pravo i prodati akciju po ugovorenih 100$.
Platiće premiju opcije ali je smanjio značajno rizik pada cene svoje investicije. Prodavci opcije veruju da cene neće pasti i žele da zarade premiju.Međutim u ovom slučaju prodavac (writer) mora da otkupi akcije po ceni od 100$ bez obzira što je njihova trenutna cena iznosi 90$, Ali je taj pad cene delimično ublažen premijom od prodaje opcije.
Investitori (holder) kupovinom put opcije u slučaju rasta tržišne cene akcija recimo na 110$, naravno neće realizovati svoje pravo iz opcijskog ugovora. Platiće premiju ali je ostvario značajan prinos na skoku tržišne cene kupljenih akcija. Prodavci opcije su upravo i emitovali opcije jer su verovali da cene akcija neće pasti i ostvarili su zaradu na premije.