1
1. Увод
Хрватска, званично Република Хрватска, унитарна је парламентарна република у
средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који
чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска
заузима површину од 56.594 km² и има 3,88 милиона становника. Хрватска је развијена
земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила,
чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе,
Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и
оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН,
учествовала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета
безбједности ОУН у периоду 2008-2009. Од 2009, интензивно је инвестирала у
инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.
Услужни сектор доминира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и
пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода,
смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету.
Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији
трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутрашњи извори производе значајан
дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену
заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне
институције и корпоративне инвестиције у медије и издаваштво.
У овом раду описаћу мало детаљније о рељефу, географији, клими, флори и фауни
Хрватске. Такође, освнрнућу се и на туризам Хрватског приморја, као и многа острва и
полуострва Хрватске.
2
2. Географски положај, површина и границе Хрватске
Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија
Хрватске заузима приближно 87.700 km², од којих је 56.592 km² на копну и око 31.067 на
мору. Њен облик подсјећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на сјеверозападу,
Мађарском на сјеверу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином
дуж ријеке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора.
Мали дио територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице дјелом којим
Босна и Херцеговина излази на Јадран, гдје је град Неум. Укупна дужина копнених
граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670
km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На
сјеверном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске
обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).
1
1
Симон А., Анита Г., „Географија свијета“, 2005.
4
2.2. Клима Хрватске
Хрватска има разнолику климу. На сјеверном и и источном дјелу је континентална,
медитеранска на обалама, а умјерено континентална клима преовлађује у сјеверно-
централном региону. Просјечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2°C, а у
августу 19 до 23°C, док је просјечна температура у приморју од 6 до 11°C у јануару и 21
до 27°C августу. С просјечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од
најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора љети је од 25°C до 27°C. На Јадранског
обали Хрватске дувају три вјетра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и
маестрал.
3
2.3. Воде, флора и фауна Хрватске
Ријеке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже ријеке су Сава
(562 km), Драва (305 km), Купа (296 km). У приморском дијелу "копнени рељеф одликује
мали број водених токова Мирна, Раша, Зрмања, Крка, Цетина и Неретва; то је
посљедица кречњачког састава стијена, које су водни токови усјекли кањоне као што су
Лимска драга, канал Раше, Јабланички (Шибенски), Бакарски залив и др., који се на
копну продужују као удолине, а у мору као канали, као на ушћу Неретве, Цетине, Крке и
Раше.
Са колебањем нивоа мора током ледених и међуледених доба, на морској обали дошло је
до веома разноликих појава - од језерских трагова и "фјордова" од отапања глечера
(Лимски канал, Вранско језеро и др.) до трагова абразије и наслага пјеска-прапора на
острву Сусак, наноса у околини Задра, делте на ушћу Неретве, Мирне, Цетине и Раше.
Ријечне кањоне и понорнице окружују простране заравни као око Цетине, затим Личко,
Гацко, Имотско поље, Рујно на Велебиту (800 м) и др." Источни дјелови територије
карактеристични су по томе што су завале међусобно спојене у долини системом
међурјечја Саве и Драве. Воде из завале средње Хрватске због непропусних наслага
3
Грета Жупанчић, "Географија 2 - Уџбеник за други разред гимназије", Сарајево
5
тешко отичу, те их у току кишних периода плаве, заједно са Савом. Након леденог доба
Сава и Драва примале су много воде и шљунка и таложиле га у коритима и око њега или
усецале терасе.
4
Флора и фауна Хрватске је разноврсна. Примјера ради, Жумберачка гора је станиште за
више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се
налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима гдје
преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према словенској страни, у близини Свете
Гере се налази прашума гдје се на већим површинама могу наћи и храст китњак и граб, те
храст медунац и црни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска
перуника и благајев ликовац.
3. Приморски туризам Хрватске
Туризам је главна индустрија у Хрватској. У 2017. години Хрватска је имала 17,4
милиона туристичких посјетилаца са 86,2 милиона ноћења. Историја туризма у
Хрватској датира из средине 19. вијека, у периоду око 1850. године. Од тада се успјешно
развија. Данас је Хрватска једна од најпосјећенијих туристичких дестинација на
Медитерану. Туризам у Хрватској концентрисан је на подручјима дуж јадранске обале и
фокусиран је на сезону, гдје је врхунац посјета током јула и августа. Осам области у
земљи су проглашене националним парковима, а пејзаж у овим областима пружа додатну
заштиту од развоја. Тренутно у Хрватској постоји десет локација које се налазе на
УНЕСКО-вом списку локација свјетске баштине и 15 локација на привременој листи.
Лонли планет је именовао Хрватску као најбољу одредницу за 2005. годину, док је
часопис Национална Географија Авантуре прозвао Хрватску дестинацијом године за
2006. годину.
4
Грета Жупанчић, "Географија 2 - Уџбеник за други разред гимназије", Сарајево
