Globalno zagrevanje

Globalno zagrevanje

Kažu da čovek pristupi rešavanju problema tek onda kada posledice postanu vidljive, da tek kada se situacija otrgne kontroli shvatimo ozbiljnost situacije. Da li je to slučaj i sa globalnim zagrevanjem? Kao i u svakoj  priči postoje dve strane, tu su oni koji se trude da osveste narod i da ukažu na katastrofalne posledice do kojih može doći ukoliko se nešto ubrzo ne počne preduzimati, a druga strana je pak tu da nas ubedi da je sve ovo sasvim prirodan ciklus i da period kroz koji Zemlja prolazi i nije ništa novo i da na to mi ne možemo uticati. Dok jedni govore da se moraju uvesti sankcije ne samo građanima, već i velikim industrijskim pogonima koji se i smatraju za glavne krivce povećanja emisije ugljen-dioksida, drugi govore kako to narušava naša glavna prava, i da napredak industrije za koju se čovek vredno borio nije krivac za promenu klime. Prave se nova ekološka vozila, a sa druge strane ulaže se u ekstra luksuzne automobile koji ni malo nisu ekološki. u mogućnosti smo da biramo stranu, ali barem se za sada čini teško da će jedna strana prevagnuti, makar ne u skorije vreme.
Globalno zagrevanje je poznat fenomeni definitivno globalno uznemirava svojom pojavom, ali izaziva i dosta polemika. Glavno pitanje je da li je porast temperature nešto što je uzrokovano čovekovim delovanjem, ili je to pak više sled sasvim prirodnim događaja koji bi se odvijali i bez čovekovog uticaja? Nekako se čini da bi bilo previše egocentrično reći da smo mi ti koji su sposobni da menjaju klimu, i da utičemo na redovan ciklus smenjivanja hladnog i toplog doba, zato se i ne sme zaboraviti ono što se dešavalo i pre čoveka, i do kakvih je promena dolazilo i pored činjenice da nisu postojali današnji uticaji koje čovek stvara.
Periodi ekstemne zime,ali i vrućina je nešto što se smenjuje milionima godina, i pre svega zavise od promena na Suncu i astronomskih kretanja. U prethodnih dva miliona godina smenilo se sedamnaest godišnjih doba. Zaključujemo da to nisu fenomeni novijeg datuma i javljali su se i pre postojanja čoveka. Kao i što ledena doba imaju periode otopljavanja, tako i topla imaju zahlađenja. Ledena doba su prirodan sled događaja na našoj planeti, i da uvek postoji šansa da isto tako opet nastupi.
Nauka je potvrdila da je pre 13 000 godina nivo ugljen-dioksida u atmosferi bio sasvim sličan današnjem, temperatura je takođe bila slična dok je nivo mora bio i do četiri metra veći od današnjeg, tako da proces topljenja i klimatskih promena je tekao i bez čovečanstva. Činjenica je da čovek utiče na povećanje CO2, ali to je i zanemarljivo kada se porede promene koje se dešavaju na Suncu i astronomska pomeranja. Takođe se i  priroda  pobrinula da zagrevanje planete bude sporije – na Suncu ima manje pega nego što je uobičajeno, što takođe utiče na manje emitovanje Sunčevih zraka, a samim tim i manje zagrevanje Zemlje.Civilizacija je pokazala da jedva može da se izbori sa prirodnim katastrofama, poplavama i slično, koje kada poredimo sa dešavanjuma i eksplozijama koje se dešavaju u svemiru nisu ni približnih razmera.
Do sada najdetaljiji izveštaj o globalnom otopljavanju potvridio je da planetu zagreva čovek aktivnostima u kojoj se oslobađaju gasovi s efektom staklene bašte. Na izveštaju je radilo 840 naučnika, pretežno američki i britanski istraživači. Oni su ustanovili da je nivo mora od 1901. godine porastao za devetnaest centimetara i da će se do kraja veka podići za još u proseku 27 centimetara. Koncetracija ugljen-doksida je dostigla svoj vrhunac. Realnost je da se Zemlja zagreva i da se temperatura povećava, i da se najveći rast desio upravo poslednjih decenija.
Verovanje da smo suočeni sa podizanjem svetskog nivoa okeana trenutno je nešto što tera da se troše milijarde dolara na borbu protiv globalnog zagrevanja. Svakodnevno se plasiraju šokantne vesti o katastrofalnim posledicama koje nas očekuju ukoliko nešto ubrzo ne promenimo. Mnogobrojni svetski lideri pozvali su na ozbiljniju akciju zarad stavljanja pod kontrolu povećanje emitovanja štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kao i da se ograniči porast temperatura na granice kojima se može upravljati.
Prema predlogu Evropske komisije  novi  protokol mogao bi biti dosta strožiji od prethodnog, gde bi do 2020. godine bogate i industrijski visoko razvijene zemlje bile primorane da smanje emisiju CO2 za i do 30 odsto u odnosu na nivo u 1990. godine, a sve ostale bi to morale učiniti za nešto manje, odnosno od 15 do 30 odsto. Računa se da bi izuzetak svakako činile one najsiromašnije i najmanje razvijene zemlje. Kada se to sve sabere dolazimo do ne tako male cifre, i računa se da će industrije to koštati oko 200milijardi evra.