Građansko procesno pravo

1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
– Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).
– Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava
.- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec
odnoseizmedju suda i stranaka , kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku.
– Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.
– Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskogsudskog postupka.
– Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, uodnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.
– Ove dve grane prava stoje u interakciji.
– Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.
– Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).
– Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka.
– U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne mozeda se odvija po sluzbenoj duznosti.
– SPOR I PARNICA
– Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.
– Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da mu prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.
– Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.
– Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.
– Dakle, neophodno je razlikovatispor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos izmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava.
– Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu (npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).
1. Pravo na pravnu zastitu

To je pravo lica na zaštitu i prinudno ostvarivanje subjektivnih prava koje se ostvaruje pred sudom.
• Ono se vrši traženjem pravne zaštite određene sadržine kada postoji potreba za njom.
• Njime se omogućuje ostvarenje subjektivnih prava uz intervenciju države, kao i ostvarenje materijalnog pravnog poretka.
• To je autonomno javno subjektivno pravo zagarantovano ustavom
.
•Međutim, uslovi i način vršenja, kao i dejstva, propisani su pravilima civilne procedure.
• Sadržina ovog prava zavisi od sadržine zahteva za pružanje pravne zaštite.
• Pravo na pravnu zaštitu se vrši traženjem, a gasi se izricanjem meritorne odluke i okončanjem postupka.
• Ovom pravu odgovara dužnost suda da razmotri zahtev, ispita ispunjenost uslova i pruži zaštitu.
• Sud ima ustavnopravnu dužnost da razmotri svaki zahtev.