УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
-Семинарски рад-
ХУМАНИТАРНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ:КРИТЕРИЈУМИ ЗА
ХУМАНИТАРНО-ВОЈНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ
-Етика и политика хуманитарне помоћи-
Ментор: Кандидати:
Београд, 2015.
Етика и политика хуманитарне помоћи
4
1. Појам хуманитарне интервенције
Хуманитарне интервенције представљају појаву за коју не постоји
општеприхваћена дефиниција, односно постоје значајна неслагања међу ауторима и
стручњацима који се њоме баве. Сам термин представља кованицу састављену од
речи ,,хуманитарна'' и ,,интервенција''. Придев ,,хуманитарна'' има врло широко
значење и употребљава се за опис бројних активности које предузимају државни и
недржавни актери у циљу побољшања положаја и добробити угрожених особа
1
. У том
смислу, хуманитарност се у сваком случају схвата у позитивном смислу, као намера и
дужност, која може проистећи из правне обавезе или осећаја човечности
2
.
Термин ,,интервенција'', када се посматра строго лексички, има неутрално значење.
Међутим, данас велика већина аутора даје јој негативне особине и углавном је
посматра као нелегалну активност. Са тим у вези је важно напоменути да појам
интервенције сам по себи није вредносно одређен, већ да интервенција постаје легална
или нелегална у зависности од ситуације у којој је преузета, средстава која су
употребљавана итд.
Термин ,,хуманитарна интервенија'' је, такође, различито схваћена код аутора. У
најширем значењу, интервенција представља један од облика силе и обично се
дефинише као мешање једне државе у односе других држава или мешање у унутрашње
послове других држава са циљем одржања или мењања постојећег стања супротно
вољи ових држава
3
. Овакво схватање хуманитарне интервенције, поред оружане,
обухвата и економске, политичке и дипломатске интервенције
4
. Међутим, такво
схватање не може бити прихваћено и мора бити сужено из два основна разлога:
употреба оружане силе несумњиво задире у сувереност држава и доводи до
непосредних штетних последица по становништво и државу у којој се сила примењује.
За разлику од тога, економске и друге санкције много мање погађају државну
сувереност, а њихове последице су много спорије и неизвесније. Поред тога, разлику је
могуће уочити и у јасној забрани употребе оружане силе у међународном праву, док је
таква забрана код ругих видова принуде изостављена. Са друге стране се налазе аутори
који хуманитарну интервенцију схватају врло уско, подразумевајући под њом само
употребу оружане силе ради заштите држављана државе против које се интервенише, и
то само када се интервенција предузима без одобрења Организације Уједињених
нација
5
. Једна од дефиниција која би могла задовољити све потребне критеријуме да се
хуманитарна интервенција дефинише и разликује од осталих, сличних активности, би
1
Раичевић, Н. (2008).
Докторска дисертација: Хуманитарна интервенција у међународном јавном
праву
, Ниш, Правни факултет Универзитета у Нишу. Стр. 14
.
2
У вези са тим треба разјаснити употребу придева ,,хуманитаран'' у кованици ,,хуманитарна
интервенција''. Употреба тог придева се не односи на опис мера и средстава које се предузимају, с
обзиром да су мере и средства која укључују оружану силу по својој природи нехумана, већ се употреба
овог придева односи на мотиве који покрећу интервенцију, као што су спречавање или заустављање
повреда људских права.
3
Аврамов, С. и Крећа, М. (1997).
Међународно јавно право,
Београд, Савремена администрација. Стр.
524.
4
Вучинић, З. (2006).
Међународно ратно и хуманитарно право
, Београд, ЈП Службени гласник. Стр.67.
