Humanizacuja rada

UVOD:
Hunamizacija drustva I odnosa medju ljudima,kao I razvijanje humane licnosti,moze se postici samo u drustvu u kom su stvoreni neophodni uslovi za ostvarivanje drustvenog oslobadjanja rada. Solidarnost,bez izrazenog humanizma u drustvu,odnosno u radu I odnosima medju ljudima,gubi svoj smisao I sadrzaj jer se zadrzava na pozicijama prividnog  I laznog. Humanizacija medjuljudskih odnosa moguca je tek kad se otklone uzroci dehumanizacije coveka,tj u onoj drustvenoj zajednici u kojoj su onemoguceni svi oblici eksploatacije, nejednakosti I potcinjavanja.

 
1.1 Ljudski rad kao socioloska kategorija.Definicija rada.
Covek je oduvek tezio da stvori sebi i zajednici sto bolje uslove zivota i obezbedi opstanak, a to je bilo moguce samo menjanjem i prilagodjavanjem prirode gde rad ima vodecu ulogu. Proucavanje rada zapoceto je jos u anticko doba u okviru filozofije. Mislioci toga doba su u svojim spisima izvodili razlicite zakljucke o njegovoj svrsishodnosti..Među prvima je bio stoik Panaitije u II v.p.n.e. koji je govorio da su stvari koje donose korist coveku proizvod njegovog rada, kao i Ciceron koji je u svom spisu “De officiis” (O duznostima) govorio da covek radom treba da preoblikuje prirodu da bi ona sluzila ljudskoj reprodukciji. Kasnije u prosvetiteljskoj filozofiji XVII veka naucnici poput Dzona Loka i Adama Smita ukazuju na druge znacajne karakteristike rada. U XX veku pocinju da se zasnivaju mnoge posebne nauke o radu kao sto su sociologija rada, psihologija rada…
Definicija rada: Odnos u kom se covek svesno spaja sa prirodom u nastojanju da i sam deluje ako ne kao prirodna sila a ono bar kao produzena ruka prirode ili kao sila nasuprot prirodi.
Ljudi uspostavljaju društvene odnose na bazi razlicitih radnih aktivnosti; rad povezuje jednog coveka sa drugim jer postoji mnogo poslova koje nije moguce sam obaviti. Rad je takodje uslovio potrebu za zajednickim zivotom u drustvenoj zajednici.

Pod sadrzajem rada ne podrazumevamo samo celokupnost tehnicko-organizacionih funkcija ljudi u procesu rada (stepen razvoja tehnike, predmeta rada, organizacija rada…) vec i drustveno-ekonomske uslove u kojima se radna delatnost ostvaruje i moze imati vrlo slozenu strukturu.
Rad se moze posmatrati u tri sektora: Primarnim sektorom se smatra neposredna prerada prirodnih resursa (poljoprivreda, energetika, rudarstvo); Sekundarnim industrija a Tercijarnim sektor usluznih delatnosti.
Rad je prinuda (unutrasnja i spoljna) uslovljena potrebama. Rad je sloboda i samorealizacija. On je covekovo rodno obelezje, ali moze biti i “sredstvo otudjenja” u mnogim varijantama i eksplatacije sa stetnim posledicama za coveka.