Жични медијуми служе да се пренесе телекомуникациони сигнал тачно одређеним
путањама које су дефинисане физичким границама медијума. Пружају пут за сигнал
кроз жице. Жични медијуми су кабл са упреденим парицама, коаксијални кабл и
оптички кабл. Телекомуникациони сигнали се преносе жичним медијумима тачно
дефинисаним путањама дефинисаним физичким границама медија.

1.1. Опште карактеристике

Жични преносни медијуми називају се и физичким или вођеним медијумима. Код ових
преносних медијума, једна мрежа је повезана са другом мрежом помоћу скупа жица.
Чак   и   бежични   уређаји   као   што   су   мобилни   телефони,   интернет   и   сателитске
комуникације морају да се ослањају на жичне комуникације. Жични комуникациони
медијуми   обично   се   односе   на   пренос   података   путем   жичне   комуникационе
технологије.   Она  се   генерално   односи   на   физичко   каблирање  унутар   мреже   гдје   се
сигнали   преносе   на   физички   медијум,   односно   жице.   Преноси   података   који   се   не
ослањају на жице (каблове) сматрају се технологијама бежичне комуникације.

Медијум  за  пренос   потребан  је  за  пренос   сваке   врсте   информација   која  путује  од
извора до одредишта. Каблови и конектори се користе за пренос података дуж канала.
Структурирани   систем   каблирања   је   основа   сваке   пословне   мреже,   а   каблирање
омогућава   везу   између   сервера,   рачунара   и   других   мрежних   уређаја.   Жични
комуникацијски медијуми били су пионири у трансформацији начина на који су људи
разговарали на веће даљине или кроз раније непроходне баријере.

Жични медијуми могу се израђивати као бакарне жице или оптичка влакна

Код

бакарних жица подаци се преносе помоћу електричне струје. Користи се бакар јер је он
добар водич електричне струје, а још увијек релативно јефтин. Појављује се проблем
интерференције – двије жице индукују струју једна у другој и тако производе сметњу.
Конструкција појединих типова жица настоји смањити интерференцију. Оптичка влакна
су танке нити стакла у пластичним овојницама. Подаци се преносе помоћу свјетла
одређене боје којег производи ласер. Могу преносити сигнал на пуно већу удаљеност
него   бакрена   жица.   Остварују   највећу   могућу   брзину   пријеноса   и   отпорне   су   на
електромагнетске сметње. Тешко их је спајати и поправљати у случају лома.
Током   преноса   података   различити   догађаји,   као   што   су   временске   непогоде,
електичне интерференције и слично, могу да проузрокују да један или више битова
буде „испуштено“ током преноса и да тако буде оштећена цјеловитост информације.
Тачност преноса се може установити на основу битова парности, који представљају
контролну суму која се додаје на отпремној страни линије знаку и/или блоку знакова.
Ради   верификације   тачности   преноса,   на   пријемној   страни   линије   се   испитују   и
верификују битови парности како би се утврдило да ли су током преноса изгубљени
неки бит или битови.

Жични медијуми за пренос података

Јована Рашковић, IV

2. Кабл са упреденим парицама

Кабл са упреденим парицама изумио је Александер Грахам Бел 1988. године. У свом
најједноставнијем облику кабл са упреденим парицама се састоји од двије изоловане
бакарне жице које су обмотане једна око друге. У облику у којем се данас најчешће
користе за умрежавање, жица има осам (4 пара) и означене су различитим бојама
(слика 1). Упредање жица смањује преслушавање између различитих парица и пружа
добру заштиту од слабијих електомагнетних сметњи. Да би се још више смањило
преслушавање, свака парица има различит корак упредања, односно различит степен
упредања по јединици дужине. Ради физичке заштите од околине, 4 парице
обухваћене су спољним омотачем од PVC-а или телефоном (ако кабл треба да буде-
ватросталан).

Окретање и спољна изолација помажу у смањењу линија, не само да се међусобно
укрштају и ометају, већ и регулишу међусобну индукцију. Када двије жице раде
паралелно једна са другом носећи сигнал, повећава се могућност индукције између
њих. Савршен примјер за то је када чујете туђи разговор док разговарате са
пријатељем.
Постоје три типа овог кабла:

1. UTP (енг. Inshielded Twisted- Pair), су каблови који се састоје од упредених

парица без додатног омотача око њих. Најчешће се користе у телефонским
системима;

2. STP (енг. Shielded Twisted-Pair), ови каблови се сматрају најотпорнијим на

електромагнетна зрачења али су зато и гломазнији а самим тим и тежи за
руковање;

3. FTP (енг. Foil Twisted pair), ови каблови штите податке које пролазе кроз њега од

електромагнетног зрачења из спољашње средине. Имају доста сличности са STP
кабловим.

Слика 1. Кабл са упреденим парицама