1

Висока здравствено – санитарна школа 

струковних студија Висан

ОСНОВИ РАДИОТЕРАПИЈЕ

Интеракција јонизујућег зрачења и  материје

Ментор                                                                              Студент 
Проф.др Живорад Савић                                    Ана Јанковић 

                                                                                  8-VII /16

У Београду,

Март 2018

2

САДРЖАЈ

1. Дефиниција...............................................................................................................................................2

2. Извори јонизујућег зрачења...................................................................................................................2

3.Дозе............................................................................................................................................................3

3.1 Доза оправданог ризика....................................................................................................................4

3.2. Једнодневне еквивалентне дозе.....................................................................................................5

4. Радијационо – хемијски процеси у ткиву..............................................................................................5

4.1 . Директна интеракција......................................................................................................................5

4.2. Индиректна интеракција..................................................................................................................8

5. Последице зрачења на нивоу ћелије...................................................................................................10

5.1. Смрт ћелије......................................................................................................................................10

5.2. Привремено заустављање митотске активности.........................................................................11

5.3. Џиновске ћелије..............................................................................................................................11

6.Утицај јонизујућег зрачења на здравље човека...................................................................................12

6.2. Соматска оштећења........................................................................................................................12

6.2.1. Ефекти изазвани зрачењем из спољашњег извора..............................................................13

6.2.2. Унутрашња контаминација радиоактивним изотопима......................................................14

6.3. Генетска оштећења.........................................................................................................................14

6.3.1. Мутација гена...........................................................................................................................14

6.3.2. Мутација хромозома...............................................................................................................15

7. Заштита од зрачења...............................................................................................................................16

7.1. Методе заштите од зрачења..........................................................................................................17

7.2. Мерење и контрола зрачења.........................................................................................................18

8. Закључак.................................................................................................................................................18

9. Литература..............................................................................................................................................20

background image

4

Сем природних извора јонизујућег зрачења од 60-тих година овог века значајан 

проблем представљају произведени (вештачки) извори јонизујућег зрачења.

Сем наведених извора највећи удео у излагању становниства јонизујућем зрачењу 

имају   извори   јонизујућег   зрачења   у   медицини   (дијагностика   и   терапија   -   преко 
30%).Радиоскопија   и   радиографија   су   најчешци   облици   излагања   испитаника 
зрачењу.Посебан вид масовног озрачења је систематско флуорографисање. X и гама зраци 
се   користе   у   терапији   неких   обољења   углавном   малигне   природе.   Радиоактивни 
обележивачи   се   веома   често   примењују   као   обележивачи   у   току   дијагностичких 
поступака. Најчешће коришћени изотопи у дијагностици су 

131J,55Fe, 9Fe, 51Cr, 57Co , 58Co, 

60Co. 

Данас је медицинска примена извора зрачња најзначајнија компонента у укупној 

количини зрачења коју једна популација апсорбује током дужег временског периода.

3.Дозе

Енергија радијације је та која изазива оштећења, а количина енергије депоноване у 

живом ткиву назива се дозом.

Доза   може   да  потиче  од   било   којег  радионуклида   или   више   радионуклида,   без 

обзира   да   ли   они   остају   изван   тела   или   га   озрачују   изнутра,   пошто   су   удахнути   са 
ваздухом или прогутани са храном или водом.

Дозе се различито изражавају, зависно од тога колико је озрачено неко тело и који 

су његови делови, да ли је један човек или су многи људи изложени радијацији и колики је 
период изложености.

Количина   енергије     зрачења,   која   се   апсорбује   по   граму   ткива   назива   се 

апсорбованом дозом, а мери се јединицом која се зове греј (

Gy

), обелезава се словом D. 

Исте   дозе   различитих   врста   зрачења   изазивају   различита   оштећења.Зато   је 

потребно да се одреди моћ неке дозе да изазове оштећења.

Доза   увећана   одговарајућим   тежинским   факторима   позната   је   под   називом 

еквивалентна доза, а мери се jединицом коjа се зове сиверт 

(Sv = JxKg -1

).

Брзина   апсорбоване   дозе   (или   јачине   дозе)   је   количина   енергије   јонизујућег 

зрачења коју акумулира јединица материје у јединици времена.

D = dD /dt [ Gy/s]

Величина брзине апсорбоване дозе је битна јер од ње зависе учинци јонизујућег 

зрачња на живу материју.

Уколико две јединке апсорбују исту дозу зрачења, али у различитом времену, (са 

различитом брзином апсорбоване дозе), последице ће бити различите, што је приказано у 
табели 1.

5

Tабела 1.

Фактор квалитета Q је фактор којим треба помножити апсорбовану дозу (Д) како 

би сазнали колика је штета нанесена озраченим јединкама било којом врстом јонизујућег 
зрачења.

Најмањи ефекат на биолошка ткива показује гама зрачење и за њега је усвојена 

Q=1. Ако нека честица преда 3,5 МеВ при 1 микрометар пређеног пута, онда ће њен 
фактор квалитета бити 1. Уколико више енергије предаје Q ће бити већи и обрнуто:   Q =1 
(ЛПЕ = 5,6 x 10-7 Ј/м)
Сличан ефекат имају електрони, Q=1
Остале вредности зрачења Q су веће од 1.

Vrsta radijacije i nivo   energije         Wr

Elektroni, mioni, fotoni   (svi nivoi  energija)               1

Protoni  i električni nabijeni  pioni                                 2

Alfa - čestice, fisioni fragmenti, teški  pioni                    20

Стара јединица за еквивалентну дозу је рем ( 1 Св = 100 рем).

3.1 Доза оправданог ризика

Доза оправданог ризика (ДОР) је доза коју мозе примити појединац који се упућује 

на   контаминирано   подруцје   са   одреденим   задатком,   а   да   при   томе   последице   тог 
озрачивања не буду штетне.У случају већих незгода доћи ће до контаминације у радијусу 
од најмање 30км.Особа која је примила ДОР не сме се озрачивати следећа 2 до 3 месеца.

ДОР за једнократно озрачивање је  

13mC -kg"1

  .ДОР за висекратно озрацивање је 

26mC-kg-1.

Свака појединачна дневна доза не сме бити већа од 

2,58mC-kg"1.

Радиотерапија је примена радиоактивног извора у циљу лечења малигних обољења. 

Посебно   се   користе   x-зраци   добијени   помоћу   терапеутсокг   рендгена,   гама   зраци   из 
радијума (

Ra

224 ) или цезијума (  

55

sCs

137 ) и бета зраци из катодних цеви. Терапеутска 

доза   се   креце   од   око   40  

Gy

  за   малигни   лимфом,   а   до   50-60  

Gy

  за   друге   карциноме, 

распоредено кроз 20-24 дана.

Ukupna D

4Gy

4Gy

Brzina D

1Gy/h

0.1 Gy/h

Dužina ozračivanja

4h

40h

Rezultat

Može uginuti

Blaže posledice

background image

Želiš da pročitaš svih 21 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti