имају   извори   јонизујућег   зрачења   у   медицини   (дијагностика   и   терапија   -   преко
30%).Радиоскопија   и   радиографија   су   најчешци   облици   излагања   испитаника
зрачењу.Посебан вид масовног озрачења је систематско флуорографисање. X и гама зраци
се   користе   у   терапији   неких   обољења   углавном   малигне   природе.   Радиоактивни
обележивачи   се   веома   често   примењују   као   обележивачи   у   току   дијагностичких
поступака. Најчешће коришћени изотопи у дијагностици су

131J,55Fe, 9Fe, 51Cr, 57Co , 58Co,

60Co.

Данас је медицинска примена извора зрачња најзначајнија компонента у укупној

количини зрачења коју једна популација апсорбује током дужег временског периода.

3.Дозе

Енергија радијације је та која изазива оштећења, а количина енергије депоноване у

живом ткиву назива се дозом.

Доза може да потиче од било којег радионуклида или више радионуклида, без

обзира да ли они остају изван тела или га озрачују изнутра, пошто су удахнути са
ваздухом или прогутани са храном или водом.

Дозе се различито изражавају, зависно од тога колико је озрачено неко тело и који

су његови делови, да ли је један човек или су многи људи изложени радијацији и колики је
период изложености.

Количина енергије зрачења, која се апсорбује по граму ткива назива се

апсорбованом дозом, а мери се јединицом која се зове греј (

), обелезава се словом D.

Исте дозе различитих врста зрачења изазивају различита оштећења.Зато је

потребно да се одреди моћ неке дозе да изазове оштећења.

Доза увећана одговарајућим тежинским факторима позната је под називом

еквивалентна доза, а мери се jединицом коjа се зове сиверт

(Sv = JxKg -1

Брзина апсорбоване дозе (или јачине дозе) је количина енергије јонизујућег

зрачења коју акумулира јединица материје у јединици времена.

D = dD /dt [ Gy/s]

Величина брзине апсорбоване дозе је битна јер од ње зависе учинци јонизујућег

зрачња на живу материју.

Уколико две јединке апсорбују исту дозу зрачења, али у различитом времену, (са

различитом брзином апсорбоване дозе), последице ће бити различите, што је приказано у
табели 1.

Tабела 1.

Фактор квалитета Q је фактор којим треба помножити апсорбовану дозу (Д) како

би сазнали колика је штета нанесена озраченим јединкама било којом врстом јонизујућег
зрачења.

Најмањи ефекат на биолошка ткива показује гама зрачење и за њега је усвојена

Q=1. Ако нека честица преда 3,5 МеВ при 1 микрометар пређеног пута, онда ће њен
фактор квалитета бити 1. Уколико више енергије предаје Q ће бити већи и обрнуто: Q =1
(ЛПЕ = 5,6 x 10-7 Ј/м)
Сличан ефекат имају електрони, Q=1
Остале вредности зрачења Q су веће од 1.

Vrsta radijacije i nivo energije Wr

Elektroni, mioni, fotoni (svi nivoi energija) 1

Protoni i električni nabijeni pioni 2

Alfa - čestice, fisioni fragmenti, teški pioni 20

Стара јединица за еквивалентну дозу је рем ( 1 Св = 100 рем).

3.1 Доза оправданог ризика

Доза оправданог ризика (ДОР) је доза коју мозе примити појединац који се упућује

на контаминирано подруцје са одреденим задатком, а да при томе последице тог
озрачивања не буду штетне.У случају већих незгода доћи ће до контаминације у радијусу
од најмање 30км.Особа која је примила ДОР не сме се озрачивати следећа 2 до 3 месеца.

ДОР за једнократно озрачивање је

13mC -kg"1

.ДОР за висекратно озрацивање је

26mC-kg-1.

Свака појединачна дневна доза не сме бити већа од

2,58mC-kg"1.

Радиотерапија је примена радиоактивног извора у циљу лечења малигних обољења.

Посебно се користе x-зраци добијени помоћу терапеутсокг рендгена, гама зраци из
радијума (

224 ) или цезијума (

sCs

137 ) и бета зраци из катодних цеви. Терапеутска

доза се креце од око 40