Г и м н а з и ј а М л а д е н о в а ц
Г и м н а з и ј а М л а д е н о в а ц
МАТУРСКИ РАД
Младеновац, јун 2009.
Г и м н а з и ј а М л а д е н о в а ц
Г и м н а з и ј а М л а д е н о в а ц
Предмет:
ГЕОГРАФИЈА
Тема:
ИНУИТИ
ГОСПОДАРИ АРКТИКА
Младеновац, јун 2009.
1
1. Увод
Инуити
1
је уопштени термин за групу културолошки сличних домородачких
народа који насељавају Арктички регион Канаде, Гренланда (Данска) и Аљаске
(САД). Инуитски језик је груписан у породицу Ескимо-Алеутских језика.
Распрострањеност Ескимо-Алеутских језика
Инуити
живе преко већег дела Канадског Арктика и субарктика: на
територијама Нунавут (наша земља); обалном региону Лабрадора у подручију званом
Нунатсиавут (наша лепа земља); на различитим деловима Северозападних територија,
углавном на обали Северног леденог океана. У САД,
Инупиати
живе у општини
Северна падина (North Slope Borough) и на Севард полуострву.
Калалити
који живе
на Гренланду су грађани Данске.
У Канади и на Гренланду термин Ескими није више пожељан за употребу, зато
што се сматра погрдним од стране домородаца, и замењен је са термином Инуити.
1
У једнини
Inuk,
значи човек или особа.
3
Ипак, док термин Инуити описује све Ескимо људе у Канади и на Гренланду, то није
случај са онима на Аљасци и Сибиру.
На Аљасци, термин Ескими се користи уобичајено, зато он укључује Јупике и
Инупиате док Инуит није прихваћено као колективни израз или чак специфично за
Инупиате (што технички значи Инуит). Ниједан универзалан термин за Ескиме,
укључујући све Инуите и Јупике, није прихваћен преко географске области
насељеним Инуитима и Јупицима.
2. Инуити и Јупици
Инуитски Савет (Inuit Circumpolar Council), невладина организација призната
од стране УН, дефинише народе који припадају савету и укључује Канадске Инуите и
Инувиалуите, Гренландске Калалит Инуите, Инупиате и Јупике на
Аљасци, и Сибирске Јупике у Русији. Али, Јупици Аљаске и
Сибира не сматрају себе Инуитима, и етнографи се слажу да се они
разликују од Инуита. Они више воле да их зову Јупик, Јупиит, или
Ескимо. Јупик језици су лингвистично одвојени од језика Инуита.
Канадски уставни акт из 1982 признаје Инуите као
домородачке народе Канаде, у коју групу такође спадају Први народи и Метиси.
Инуите не треба мешати са Ину,
посебан Први народ који живи на
североистоку Квебека и Лабрадора.
Неки
од
Инуитских
дијалеката је записан у 18. веку. До
друге половине 20. века, већина
Инуита није била способна да чита и
пише на свом језику. Шездесетих
година 18. века Моравски мисионари
су стигли на Гренланд, где су
допринели развоју писма језика
званог Кваниуџакпаит (
Qaniujaaqpait
), на основу Латинице. Мисионари су касније
донели овај систем писања на Лабрадор, одакле се раширио до Аљаске.
4
Знак ICC
Простор где живе Инуити и Јупици
централно арктички Инуити нису имали довољно велику густину насељености да би
могли да приуште војску.
Викинзи су били први Европљани који су ступили у контакт са Инуитима. Они
су се настанили на Гренланду и истражили су источне обале Канаде. Викиншка
литература спомиње
скраелингаре
(
skræling,
множина -
skrælingjar
), највероватније
је ово заједнички назив за све народе Северне Америке са којима су Викинзи ступили
у контакт: Туните, Инуите и Беотхуке.
Негде у 13. веку, Туле култура је пристизала из области данашње Канаде.
Викиншки извори су оскудни. Али, разне ствари и објекти направљени од стране
Викинга су нађени на Инуитским насеобинама на Гренланду. Нејасно је да ли су они
доспели помоћу трговине или пљачке. Један стари запис говори о малим људима са
којима су се Викинзи борили. Ивар Бардарсон из 14. века пише о два Викиншка
насеља која су била преузета од стране скраелинга. Разлог зашто Викиншка насеља
нису успела није јасан, али задњи запис о њима је из 1408. године, отприлике у време
најранијих Инуитских насеобина на Гренланду.
После 1350. године, клима је постала хладнија током Малог Леденог доба.
Инуити су били присиљени да напусте ловна и риболовна подручија горњег Арктика.
Лов на китове је престао у Канади и на Гренланду и Инуити су морали да се привикну
на много сиромашној исхрани. Без китова, они су изгубили приступ материјалима за
алатке и архитектуру које су добијали од лова на китове. Домородци на Аљасци су и
даље могли да лове китове.
Мењајућа клима је присилила Инуите да се селе ка југу, терајући их ка местима
јужно од границе дрвећа коју Индијанци нису настанили, или где су блили довољно
слаби да би могли да коегзистирају. Тешко је утврдити када су Инуити престали да се
шире. Има доказа да су се кретали ка новим територијама на јужном Лабрадору у 17.
веку, где су почели да међусобно комуницирају са колонијалном Северном
Америком.
4. Језик
6
