Ishrana konja

Pravilna ishrana kao faktor dobrobiti konja

Preduslov za pravilno hranjenje konja je dobro poznavanje anatomskih specifičnosti organa za varenje ove vrste životinja. Konji imaju relativno mali želudac čiji kapacitet ne prelazi 7-8 odsto ukupne zapremine gastrointestinalnog trakta, što je u poređenju sa 60-70 odsto kod pasa i mačaka više nego malo. Zbog toga konj nije u stanju da odjednom unese veću količniu hrane.
Posmatranjem konja slobodno držanih na pašnjaku može se zapaziti da oni 50 do 70 odsto vremena dnevno provodu pasući. Nezavisno od vrste hrane (sijeno, žitarice, ili kompletna smjesa briketa), u zatvorenim stajama konji preko dana jedu jednom na sat, a noću na svaka dva do tri sata.Što je veća količina hrane pojedena odjedanput, veće je istezanje želudca, veći gastrointestinalni motilitet i brži metabolizam. Poželjno je i preporučljivo često hranjenje sa manjim obrocima.
Konj je biljojed i gotovo sve svoje potrebe može da podmiri uobičajenom biljnom hranom: zelenom travom, sijenom ili žitaricama. Kombinacijom kabastih i koncentrovanih biljnih hraniva, dakle, konj može da obezbijedi sve neophodne hranljive materije: ugljene hidrate, masti, proteine, mineralne materije i vitamine.
Za život u prirodi, koji ne zahtjeva pretjerano trošenje energije, sve potrebe organizma mogu se podmiriti samo zelenom travom ili sijenom. Veća fizička naprezanja, međutim, zahtjevaju dodatnu količinu energije, koja se, opet, može dopuniti dodavanjem koncentrovanih hraniva – mahom žitaricama.
Obezbeđenje energetskih potreba predstavlja poseban problem kod sportskih konja. Za ekstremno velike napore, naime, potrebne su izuzetno velike količine koncentrovanih visokoenergetskih hraniva.
Konjima je, u bilo kojim situacijama, za održavanje života neophodna voda i kabasta hraniva, dok su žitarice i različiti suplementi, na primjer so, potrebni samo pod određenim okolnostima ili predstavljaju stvar izbora – mogu biti korisni ali se može i bez njih. Konjima bi, dakle, trebalo obezbijediti vodu i kabasta hraniva u količinama koje mogu konzumirati koliko god žele. Izuzetak su pregojena grla, kojima treba ograničiti davanje kabastih hraniva i ukinuti koncentrovanu hranu. Kabasta hraniva su konjima potrebna kao izvor celuloze. Celuloza je neophodna za održavanje normalne aktivnosti, a time i ravnoteže mikroorganizma u debelom crijevu – cekumu i velikom kolonu, koji varenjem celuloze oslobađa dodatnu količinu iskoristljive energije ali i druge sastojke bitne za podmirivanje potreba konja. Takođe, ovaj nesvarljivi sastojak kabaste hrane je potreban i za održavanje normalne pH vrijednosti u crijevima i adekvatne pokretljivosti crijeva, pri čemu pomaže u sprečavanju prebrzog unošenja lako svarljivih ugljenih hidrata. Prebrzo unošenje pretjerane količine lako svarljivih ugljenih hidrata koje prevazilaze kapacitete za varenje, izazvaće dijareju, koliku i akutni laminitis.
Prema mišljenju mnogih trenera i vlasnika sportskih konja, kabasta hraniva samo dodatno opterećuju digestivni trakt, a ne obezbeđuju dovoljno energije i konji se mogu održavati u potpuno dobrom zdravlju uz davanje samo pola kilograma kabastih hraniva na 100kg tjelesne mase, dok se ostatak njihovih potreba za energijom obezbeđuje žitaricama. Ovakao mali udio kabastih hraniva u obroku po mišljenju mnogih stručnjaka izlaže konja riziku od problema izazvanih nedovoljnim unošenjem celuloze. Eventualno smanjenje apetita iz bilo kog razloga, na primjer, ako se grlo ne osjeća dobro, ili zbog promjene vremena, svešće se prvenstveno na redukciju kabastog, a ne zrnastog-ukusnijeg dijela obroka, što je sasvim dovoljno da se izazove dijareja, kolika ili akutni laminitis. Zbog toga se preporučuje da kabasta hraniva čine bar polovinu ukupne mase suve materije hrane u obroku, ili, najmanje kilogram kabastih hraniva na 100kg tjelesne mase. Svako smanjenje količine kabaste hrane u obroku bi, shodno tome, trebalo propratiti i proporcionalnim smanjenjem udjela koncentrovanih ili zrnastih hraniva. Davanje neodgovarajuće količine kabastih hraniva konju koji nije na pašnjaku povećava rizik ne samo od pomenutih poremećaja već i od loših navika – žvakanje drveta, koprofagije, i posebno kod mladih konja, žvakanje repa i grive. Ovakve navike su škodljive za konje jer žvakanjem drveta moze doći do opstrukcije crijeva, ili se iverje od drveta može zabosti u sluznicu usne duplje, a kod žvakanja grive i repa, takodje može doći do opstrukcije(začepljenja) crijeva stvaranjem dlačnih lopti. Naravno, postoje i drugi razlozi za ovakve pojave, to su, na primjer, deficit mineralnih materija u obroku, nedostatak proteina ili pak dosada ili igra i imitiranje drugih konja.