Istorija medija

Istorija medija – ispitna pitanja

1. Nastanak pisma i pismenosti
Prve informacije među ljudima, prenosile su se usmeno, neartikulisanim glasovima. Sa nastankom zajednica, nastaju i simboli, a zatim i atrikulisani glasovi. Sposobnost sporazumevanja, obaveštavanja i prenošenja ideja i mišljenja, dovodi do nastanka verbalne komunikacije, koja se dalje širi i tako nastaje jezik.
Smatra se da je prvo pismo nastalo u Mesopotamiji, oko 3.500 godina pre nove ere, bilo je to klinasto ili sumersko pismo, kako se u nauci naziva. Sadržalo je više od 500 skupina znakova, koji su označavali pojmove, slogove i glasove. Stari Egipćani su imali svoje hijeroglife, koji su nastali oko 3.000 godina p.n.e. a dešifrovao ih je Šampolion 1822. godine.
Dalji napredak u usavršavanju pisma, postigli su Feničani fonetskim pismom, u VIII veku p.n.e. To je bio trenutak nastanka alfabeta. Postojala su 22 znaka, pisalo se zdesna nalevo, vodoravnim redovima i postojala je razlika između velikog i malog slova.
Materijali na kojima se pisalo najpre su bili kamen, životinjska koža, školjke… U Mesopotamiji su korišćene pločice od mekane gline, koje su nakon urezivanja znakova sušene na suncu i tako opstale do danas. U Egiptu je korišćen papirus, koji se dobijao sušenjem istoimene biljke, a izgledao je kao dugačka rolna, koja se uvijala prema jednom kraju. Papirus je korišćen i u Rimu i Grčkoj, oko 3.500 godina. Pergament se pravio od ovčije kože i intenzivno koristio u srednjem veku. Hartiju je prvi napravio Kinez Kaj Lun oko 105. godine nove ere, ali ona na prostore Evrope stiže tek u periodu od 1150. do 1350. godine.

2. Gutembergova štamparija
Prve naznake štamparstva, vezuju se za drvorezca, koji je rukom, na drvenoj ploči urezivao oblike slova i slika u reljef. Tada je „štampanje“ vršeno na jednoj strani.
Johan Gutemberg je 1441. godine izumeo mašinu za livenje pokretnih štamparskih slova i konstruisao prvu štamparsku presu. 1448. u svom rodnom gradu Majncu, osniva prvu štampariju.
Najstarije štampane knjige bile su „Gramatika latinskog jezika“ i kalendar za 1448. a najveća knjiga – Biblija, koja je dovršena 1455. Iste godine, Gutemberg je izdao tzv. Turski kalendar, što označava početak štampanja periodičnih izdanja.
3. Evropa – kolevka štampe
Reč „štampa“ potiče iz latinskog jezika i na početku je označavala sve ono što je bilo umnoženo štamparskom tehnikom ( novine, časopisi, plakati, oglasi…). U izvornom značenju predstavlja umnožavanje pomoću otisaka, prvo ručno, a zatim i mašinski. Kasnije u upotrebu ulazi reč „press“, koja je međunarodna skraćenica za niz aktivnosti kojima je svrha masovno komuniciranje.
LIST – dnevna ili povremena publikacija, koja se izdaje da bi se redovno obaveštavala javnost. Karakteristika je štampanje u kolonama – stupcima.
ČASOPIS – stručna ili naučna periodična publikacija, štampana najčešće u obliku knjige.
BILTEN – periodična informativna publikacija, namenjena informisanju članova neke organizacije.
MAGAZIN – periodična publikacija, koja je po sadržaju bliska novinama, a po formi časopisu.