Odlomak

Alternativni izvori energije
Poslednjih godina sve je veći interes za alternativne energetske izvore, naročito zasolarnu energiju. Nakon energetske krize 1973. godine, ljudi su postali svesni problemaenergije u budućnosti. Da bi se energetska kriza učinila podnošljivom, potrebno je razvitinove izvore energije, delotvornije iskorišćavati energiju, u skladu sa tim menjati način života.Pored toga što su dostupni svakom i svima (u manjoj ili većoj meri) alternativnienergetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji imaju vrlo mali ili gotovoneznatan negativan uticaj po čoveka i životnu sredinu. Ta osobina je vrlo značajna upravodanas, kada je životna sredina sve više degradirana, izmedju ostalog i baš neopreznimkorišćenjem konvencionalnih energetskih izvora.U alternativne energetske izvore možemo da svrstamo: geotermalnu energiju, energiju biomasa, energiju vodotokova, energiju plime i oseke, unutrašnju toplotnu energiju mora iokeana, energiju vetra i solarnu energiju.

 

 

 

 

Rezerve energetskih resursa u našoj zemlji
Obim i struktura energetskih resursa Srbije su veoma nepovoljni. Resursi kvalitetnihenergenata, kao što su nafta i gas, su simbolične – manje su od 1% ukupnih bilansnih rezervi.Preostalih 99% energetskih resursa čine razne vrste uglja, među kojima dominiraniskokvalitetni lignit, sa udelom od preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. U odnosu nasvetske rezerve, mi posedujemo skroman energetski potencijal, i po obimu i po kvalitetu.Prema svetskom proseku imamo 6,5 puta manje energetskih rezervi po jednom stanovniku.Istovremeno, potrošnja energije je neracionalna, a ukupna energetska efikasnost je na niskomnivou. Razvoj sektora energetike u Srbiji praktično je zaustavljen posle 1990. godine. Oštresankcije Saveta bezbednosti uvedene maja 1992, uključujući naftni embargo, raspad zemlje iratovi u okruženju, raspad jedinstvenog elektroenergetskog sistema bivše SFRJ, i najzad, bombardovanje NATO u 1999. naneli su ogromne štete i uslovili zaostajanje koje se ne moženadoknaditi u kratkom roku. Osnovni cilj reforme energetskog sistema je uspostavljanjekvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životnesredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije.Radi ispunjenja navedenih ciljeva odnosno sigurnosti i ekonomičnog snabdevanja privrede istanovništva energijom, utvrdjeni su sledećih pet prioritetnih programa: –tehnološka modernizacija postojećih energetskih proizvodnih sistema, –racionalna upotreba energenata i povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, –ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata, –korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalnaenergija, energija vetra i sunčevog zračenja), –snižavanje intenziteta štetnih emisija iz sektora proizvodnje i potrošnje energije.Investicije su neophodne za tehnološku modernizaciju postojeće energetske infrastrukture i zadodatnu proizvodnju električne i toplotne energije iz postojećih i novih energetskih izvora.Srbija iz obnovljivih izvora energije može zadovoljiti četvrtinu energetskih potreba.Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji odgovara potencijalu 3,2 milionatona nafte. Najveći potencijal predstavlja biomasa, od koje se može dobiti 2,6 miliona tonaekvivalenata nafte, iz geotermalnih izvora može se dobiti oko 180.000 tona, od energije vetra200.000 tona ekvivalenata nafte.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Obrazovanje

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari