Javne finansije i finansijsko pravo

POJAM I OBELEŽJA FISKALNIH PRIHODA (DAŽBINA)

Dažbine su bespovratna obavezna davanja koje država ustanovljava Zakonom, uvodi i naplaćuje na osnovu fiskalnog suvereniteta radi zadovoljenja javnih potreba.
Obeležja dažbina su:
1. OBAVEZNOST. – Fizička i pravna lica imaju obavezu da plaćaju dažbine koje uvodi država. Ne može se izbeći obaveza plaćanja poreza. Ova lica su, takođe, korisnici javnih potreba koje se finansiraju prikupljenim dažbinama. Ova sredstva se mogu trošiti na način predviđen budžetom.
Obaveznost omogućava razlikovanje:

• Apsolutno obaveznih davanja (poreza) , i
• Relativno obaveznih davanja (takse i carine)

2. NEPOVRATNOST. – Dažbine su bespovratna davanja jer između države i obveznika davanja nije zasnovan nikakav ugovorni odnos, već je država jednostrano uvela obavezu plaćanja dažbine.
3. NEPOSTOJANjE NEPOSREDNE PROTIVNAKNADE za plaćeni iznos, odnosno da protivnaknada bude izvršena odmah po plaćanju dažbine i da bude vidljiva.
Tako se razlikuju:

• Dažbine koje potiču od poreza, gde postoji protivnaknada ali posredna. Prihode od poreza država koristi za podmirenje potreba u oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, socijalnog staranja. Svaki poreski obveznik može koristiti usluge ovih javnih službi.
• Druge vrste dažbina (takse) koje su vezane direktno za protivčinidbu. To su usluge koje obvezniku vrši državni organ ili ustanova.

EKONOMSKI IZVORI FISKALNIH IZVORA (DAŽBINA)
Opšti izvor dažbina je nacionalni dohodak. Materijalni i ekonomski izvori su: imovina, dohodak i potraživanja.
1.IMOVINA KAO IZVOR DAŽBINA.
Sa građanskog stanovišta imovinu čine sva subjektivna imovinska prava – stvarna, obligaciona, i sve imovinske obaveze nekog lica.Sa poresko – pravnog stanovišta imovina je odnos između aktive i pasive fizičkog ili pravnog lica. Kao predmet dažbinskog zahvatanja sastoji se od različitih materijalnih dobara – nepokretne i pokretne stvari i imovinska prava.
Imovina fizičkog lica se različito oporezuje – delovi imovine (na primer nepokretnost) ili u celini kada se predaje i prenosi ugovorom. Imovina preduzeća se oporezuje u celini – kao knjigovodstvena vrednost kapitala, ili samo pojedini delovi (na primer pravo svojine na nepokretnosti)
2. OHODAK KAO IZVOR DAŽBINA.
Dohodak je skup materijalnih dobara koje korisnik dohotka redovno dobija i koja se mogu utrošiti a da se time ne umanji imovina korisnika dohotka.
A. Dohodak fizičkog lica je zbir njegovih čistih prihoda (od poljoprivrede, zarada, zakupnina). Oporezuje se porezom na dohodak građana. Dohodak pravnog lica je razlika između ukupnog prihoda i troškova. Oporezuje se porezom na dohodak korporacije.
B. – Fundirani dohodak potiče od imovine ili rada iz trajnog radnog odnosa, penzija, socijalne pomoći.
Nefundirani dohodak je dohodak iz određenog posla za određeno vreme.
V. – Originarni (izvorni) koji potiče od rada i kapitala i prodajom roba na tržištu.
Izvedeni (derivativni) kada se stiče oduzimanjem izvornog dohotka.
3.  POTROŠNjA KAO IZVOR DAŽBINA.
Postoje različite dažbine na potrošnju, a najčešće se primenjuju: porez na promet, akcize i carine. Sve dažbine na potrošnju imaju dva bitna obeležja – prevaljivost i regresivnost.

POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA
Kaže se da “država ono što daje, prvo mora da uzme”. Metodi prenošenja sredstava iz privatnog u javni sektor mogu biti:

• Oporezivanje, kao najznačajniji izvor državnih prihoda
• Štampanje novca (inflacioni porezi)
• Uvođenje naknade za robu i usluge koje pruža
• Pozajmljivanje (javni kredit).

Najpotpuniju definiciju poreza dao je profesor Jovan Lovčević, po kojoj je: Porez instrument javnih prihoda kojim država, od subjekata pod svojom poreskom vlašću, prinudno uzima sredstva bez neposredne protivusluge radi pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja ostalih javnih ciljeva.