Klimatski faktori
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ОСНОВИ ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА
УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НА ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА
Ментор:доц. др Сандра Живановић
Кандидат:Александра Мијајловић
216/2017
Врњачка Бања, март 2019.
Садржај
Увод.................................................................................................................................................1
Утицај температуре ваздуха на здравље.....................................................................................2

4
Утицај температуре ваздуха на здравље
Слика 1:
Температура
Tемпература ваздуха је топлотно стање ваздуха које
се мери и најчешће изражава у степенима
целзијусове скале, а може и келвиновом и
фаренхајтовом скалом.
Ваздух се директно загрева задржавањем дела
сунчевог зрачења и индиректно од подлога (водене
површине апсорбују највећи део топлотне сунчеве енергије, загревају се и истовремено
одају топлоту ваздуху).
Човек са спољашњом средином стално размењује топлотну енергију и успева да одржи
константну температуру. У његовом организму се одвијају комплексни терморегулациони
механизми који обезбеђују сталну температуру од 36°c до 37°c. она се постиже
различитим хемијским, физичким и физиолошким процесима. Температуру тела скоро у
потпуности регулишу нервни механизми преко центра за терморегулацију који се налази у
хипоталамусу.Хемијска терморегулација се одвија под утицајем центра у хипоталамусу, а
топлота се у организму ствара процесима метаболизма (оксидације) и разградњом
енергетских материја као што су масти и угљени хидрати. Ова разградња се повећава у
условима ниских, а смањује у условима високих температура околног ваздуха.
Физичка терморегулација подразумева размену топлоте између човека и његове околине
на више начина и то:
топлотним зрачењем – које је најзначајнији начин одавања топлоте (око 45%)
уколико је температура спољашњег ваздуха између 19°c и 31°c;
конвекцијом и кондукцијом – одавањем топлоте ваздуху који је у додиру са кожом
или одавање топлоте преко околних предмета (одећа, подлога и сл.); односно,
директним одавањем топлоте у додиру са предметима који имају нижу
температуру од температуре тела;
евапорацијом – знојењем, при чему се топлота троши на испаравање зноја и једини
је начин одавања топлоте из организма при спољашњој температури ваздуха преко
37°c.
Пожељна температура ваздуха у средини где човек борави при уобичајеним активностима
је од 17°c до 22°c (зона комфора). При температури ваздуха мањој од 15°c у организму
човека се појачава стварање топлоте и штеди одавање, а при вишој од 25°c смањује се
стварање и повећава одавање.При високим температурама организам човека, реагујући на
термални стрес, прилагођава периферну циркулацију, тј. долази до ширења крвних судова
и повећаног протока крви кроз кожу и периферне делове тела, како би се повећало
одавање топлоте, односно хлађење организма.Због усмеравања циркулације, јер је
количина циркулишуће крви константа, смањује се проток крви у централном делу тела,
што може да има за последицу оштећење срца (најчешће инфаркт миокарда) и
цереброваскуларна оштећења (мождани удар).То су два главна узрока смртности који се
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti