УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ

У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

ОСНОВИ ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ФАКТОРА НА ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА

Ментор:доц. др Сандра Живановић

                       Кандидат:Александра Мијајловић 

             216/2017

  

  

Врњачка Бања, март 2019.

background image

4

 

 

   

Утицај температуре ваздуха на здравље

  

                    

Слика 1: 

Температура

Tемпература ваздуха је топлотно стање ваздуха које 
се   мери   и   најчешће   изражава   у   степенима 
целзијусове   скале,   а   може   и   келвиновом   и 
фаренхајтовом скалом.

  Ваздух   се   директно   загрева   задржавањем   дела 
сунчевог зрачења и индиректно од подлога (водене 
површине апсорбују највећи део топлотне сунчеве енергије, загревају се и истовремено 
одају топлоту ваздуху).

Човек са спољашњом средином стално размењује топлотну енергију и успева да одржи 
константну температуру. У његовом организму се одвијају комплексни терморегулациони 
механизми   који   обезбеђују   сталну   температуру   од   36°c   до   37°c.   она   се   постиже 
различитим хемијским, физичким и физиолошким процесима. Температуру тела скоро у 
потпуности регулишу нервни механизми преко центра за терморегулацију који се налази у 
хипоталамусу.Хемијска терморегулација се одвија под утицајем центра у хипоталамусу, а 
топлота   се   у   организму   ствара   процесима   метаболизма   (оксидације)   и   разградњом 
енергетских материја као што су масти и угљени хидрати. Ова разградња се повећава у 
условима ниских, а смањује у условима високих температура околног ваздуха.

Физичка терморегулација подразумева размену топлоте између човека и његове околине 
на више начина и то:

топлотним   зрачењем   –   које   је   најзначајнији   начин   одавања   топлоте   (око   45%) 
уколико је температура спољашњег ваздуха између 19°c и 31°c;

конвекцијом и кондукцијом – одавањем топлоте ваздуху који је у додиру са кожом 
или   одавање   топлоте   преко   околних   предмета   (одећа,   подлога   и   сл.);   односно, 
директним   одавањем   топлоте   у   додиру   са   предметима   који   имају   нижу 
температуру од температуре тела;

евапорацијом – знојењем, при чему се топлота троши на испаравање зноја и једини 
је начин одавања топлоте из организма при спољашњој температури ваздуха преко 
37°c.

Пожељна температура ваздуха у средини где човек борави при уобичајеним активностима 
је од 17°c до 22°c (зона комфора). При температури ваздуха мањој од 15°c у организму 
човека се појачава стварање топлоте и штеди одавање, а при вишој од 25°c смањује се 
стварање и повећава одавање.При високим температурама организам човека, реагујући на 
термални стрес, прилагођава периферну циркулацију, тј. долази до ширења крвних судова 
и   повећаног   протока   крви   кроз   кожу   и   периферне   делове   тела,   како   би   се   повећало 
одавање   топлоте,   односно   хлађење   организма.Због   усмеравања   циркулације,   јер   је 
количина циркулишуће крви константа, смањује се проток крви у централном делу тела, 
што   може   да   има   за   последицу   оштећење   срца   (најчешће   инфаркт   миокарда)   и 
цереброваскуларна оштећења (мождани удар).То су два главна узрока смртности који се 

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti