Komandna odgovornost

1. Uvod
Doktrina komandne odgovornosti ustanovljena je IV i X Haškom konvencijom iz 1907. godine a prvi put je primenjena nakon I svetskog rata od strane Vrhovnog suda Nemačke na suđenju Emilu Mileru (Emil Muller) u Lajpcigu. Miler je pred ovim sudom osuđen zato što nije sprečio izvršenje zločina, niti kaznio podređene koji su zločine počinili. Komandna odgovornost predstavlja oblik individualne krivične odgovornosti koja nastaje nečinjenjem: nadređeni je odgovoran za zločine koje su počinili njegovi potčinjeni, ako je propustio da ih spreči ili da ih kazni (za razliku od zločina koje je naredio). Po završetku II svetskog rata, doktrina komandne odgovornosti je primenjivana pred međunarodnim vojnim sudovima i razvijana kroz međunarodnu i domaću jurisprudenciju.
Pitanje komandne odgovornosti u poslednjih nekoliko godina zaokuplja veliku pažnju ne samo stručne već i šire javnosti, kako kod nas, tako i u svetu. Tome su, svakako, najviše doprineli krivični postupci pred Haškim tribunalom. Mišljenja o pravnoj utemeljenosti komandne odgovornosti, kao vrste individualne krivične odgovornosti, veoma su podeljena i suprotstavljena u teoriji i praksi krivičnog i međunarodnog krivičnog prava. Naročito je sporan kriterijum utvrđivanja odgovornosti.

2. Pojam komandne odgovornosti
Iako se čini da pojam komandne odgovornosti nije sporan, u literaturi, pa i u praksi, prisutno je da ni određeni deo stručne, pa i veliki deo šire javnosti ne zna, u dovoljnoj meri, šta podrazumeva komandna odgovornost u onom smislu reči u kojem se ona upotrebljava u stručnoj literaturi i sudskoj praksi.
Pojam komandna odgovornost razvio se iz koncepta “odgovornog komandovanja“ koji je bio uključen u rane konvencije o humanitarnom pravu. Pre svega tu treba pomenuti Haške konvencije o zakonima i običajima ratovanja na kopnu iz 1889. godine i Haška konvencija o pridržavanju zakona i običaja ratovanja na kopnu iz 1907. godine, te Pravilnik 37 o pridržavanju zakona i običaja rata na kopnu, koji je dodatak prethodno navedenoj konvenciji. Upravo odgovorno komandovanje je nadređenoj osobi dodelilo dužnost da stvori uslove da bi njegovi podređeni mogli postupati u skladu sa međunarodnim pravom.
Pojam komandne odgovornosti obuhvata upućuje, da se radi o odgovornosti onoga koji komanduje, one osobe koja ima moć da usmerava i kontroliše delovanje određenog kruga ljudi, svojih podređenih, koji nad njima ima naredbodavna ovlašćenja. Iz navedenog vidljivo je da je jedan od centralnih pojmova komandne odgovornosti komandovanje odnosno zapovedanje. Komandovanje ili zapovedanje predstavlja usmeno, pismeno ili znakovima izdat zahtev ili nalog podređenom, utemeljen na zakonu ili službenim propisima, kojim se jasno prikazuje ponašanje koje se zahteva od podređenog. Dakle, komandant odnosno nadređeni je odgovoran za izdavanje zakonitih naredbi. Izdavanje nezakonitih naredbi povlači odgovornost komandanta, ali ne onaj oblik odgovornosti odnosno komandnu odgovornost. Međutim, komandant se može pozvati na odgovornost i kada nije izdao nezakonito naređenje, kada nije direktno učestvovao u počinjenju zločina, već ne preduzima mere koje može preduzeti, koje mu nameće međunarodno pravo, kako bi sprečio podređene da počine zločine ili da ih kazni za počinjene zločine. Dakle, odgovorno komandovanje, pored obaveze na zakonito izdavanje naredbi, obuhvata i obavezu kontrolisanja podređenih, nadzora nad njima. Upravo ovde dolazi do tzv. indirektne komandne odgovornosti, kada nadređeni ne konzumira svoju funkciju kontrolisanja i usmeravanja svojih podređenih.
Komandant je odgovoran za svoje nečinjenje, za svoj propust, za svoje teško zanemarivanje dužnosti i obaveza koje mu nameće međunarodno pravo. On je nosilac garantne funkcije u odnosu na civile, ratne zarobljenike itd. Prethodno navedene radnje čine suštinu pojma komandna odgovornost. Iz navedenog izvlaći se sledeći zaljučak, a to je da pojam komandna odgovornost obuhvata tri aspekta.
Prvi aspekt, koji predstavlja pojam komandne odgovornosti u najširem smislu, obuhvata odgovornost komandanta koji je izdao naredbu za počinjenje zločina ili na neki drugi način učestvovao u direktnom počinjenju zločina. Dakle, radi se o direktnoj komandnoj odgovornosti. U krivičnopravnom smislu nadređeni se tretira kao učinilac ili saučesnik u krivičnom delu, te se u tom smislu radi o tzv. direktnoj komandnoj odgovornosti.
Drugi aspekt obuhvata odgovornost nadređenog koji nije preduzeo mere da spreči počinjenje zločina, i treći aspekt koji obuhvata odgovornost nadređenog koji nije preduzeo mere da kazni počinioca zločina.