Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
smer – Pravo unutrašnjih poslova
Tema: Komandna odgovornost
Predmet: Međunarodno krivično pravo
Student: Vladimir Stojkovic 2-2236/13
Mentor: Prof Miodrag Jovic
Komandna odgovornost
3
2. Pojam komandne odgovornosti
Iako se čini da pojam komandne odgovornosti nije sporan, u literaturi, pa i u praksi,
prisutno je da ni određeni deo stručne, pa i veliki deo šire javnosti ne zna, u dovoljnoj meri,
šta podrazumeva komandna odgovornost u onom smislu reči u kojem se ona upotrebljava u
stručnoj literaturi i sudskoj praksi.
Pojam komandna odgovornost razvio se iz koncepta “odgovornog komandovanja“
koji je bio uključen u rane konvencije o humanitarnom pravu. Pre svega tu treba pomenuti
Haške konvencije o zakonima i običajima ratovanja na kopnu iz 1889. godine i Haška
konvencija o pridržavanju zakona i običaja ratovanja na kopnu iz 1907. godine, te Pravilnik
37 o pridržavanju zakona i običaja rata na kopnu, koji je dodatak prethodno navedenoj
konvenciji. Upravo odgovorno komandovanje je nadređenoj osobi dodelilo dužnost da stvori
uslove da bi njegovi podređeni mogli postupati u skladu sa međunarodnim pravom.
Pojam komandne odgovornosti obuhvata upućuje, da se radi o odgovornosti onoga
koji komanduje, one osobe koja ima moć da usmerava i kontroliše delovanje određenog
kruga ljudi, svojih podređenih, koji nad njima ima naredbodavna ovlašćenja. Iz navedenog
vidljivo je da je jedan od centralnih pojmova komandne odgovornosti komandovanje
odnosno zapovedanje. Komandovanje ili zapovedanje predstavlja usmeno, pismeno ili
znakovima izdat zahtev ili nalog podređenom, utemeljen na zakonu ili službenim propisima,
kojim se jasno prikazuje ponašanje koje se zahteva od podređenog.
1
Dakle, komandant
odnosno nadređeni je odgovoran za izdavanje zakonitih naredbi. Izdavanje nezakonitih
naredbi povlači odgovornost komandanta, ali ne onaj oblik odgovornosti odnosno komandnu
odgovornost. Međutim, komandant se može pozvati na odgovornost i kada nije izdao
nezakonito naređenje, kada nije direktno učestvovao u počinjenju zločina, već ne preduzima
mere koje može preduzeti, koje mu nameće međunarodno pravo, kako bi sprečio podređene
da počine zločine ili da ih kazni za počinjene zločine. Dakle, odgovorno komandovanje,
pored obaveze na zakonito izdavanje naredbi, obuhvata i obavezu kontrolisanja podređenih,
nadzora nad njima. Upravo ovde dolazi do tzv. indirektne komandne odgovornosti, kada
nadređeni ne konzumira svoju funkciju kontrolisanja i usmeravanja svojih podređenih.
1
Miodrag N. Simović, Blagojević M: Međunarodno krivično pravo, Panevropski Univerzitet Apeiron, fakultet
pravnih nauka, Banja Luka, 2007., str. 113.
