Kompjuterski i organizovani kriminalitet
Универзитет Синергија
Факултет за безбједност и заштиту
Бања Лука
_____________________________________________
Семинарски рaд
из предмета:
Организовани криминалитет и
корупција
Тема:
Компјутерски и организовани криминалитет
Ментор
:
Студент:
Доц. др Миле Шикман Небојша
Ћерић 821/09
Душка Зорић
___________________________________________________
Бања Лука, март 2012. године
С А Д Р Ж А Ј :
Увод.....................................................................................................
.................
3
1. Компјутерски
криминалитет......................................................................
4
1.1. Појам компјутерског
криминалитета..........................................................................4
1.2. Карактеристике компјутерског
криминалитета.......................................................6
1.3. Компјутeрски криминалитет у другим земљама – законска
одређеност.............6
2. Организовани
криминалитет.....................................................................
7
2.1. Појам организованог
криминалитета..........................................................................7
2.2. Карактеристике организованог
криминалитета.......................................................9
3. Појавни облици компјутерског
криминалитета...................................
11
2

Увод
Компјутерски криминалитет
се почео развијати у скорој
прошлости, са развојем рачунарске технике и технологије. У данашње
вријеме, честе су појаве упада у компјутерске системе великих
компанија, ради стицања имовинске користи. Упаде у системе, у
данашње вријеме могу да врше скоро све особе, јер је за то потребно,
само, добро познавање рада на рачунару и одговарајућа брзина.
Старосна структура учинилаца ових кривичних дјела је разнолика. Те
особе углавном потичу из развијенијих земаља, где је техника и
технологија далеко напреднија у односу на нашу земљу. Разлози због
којих врше ова дјела су такође разнолики. Веома често је то прибављање
противправне имовинске користи, уништавање одређених база
података, онеспособљавање неких сервера који су од великог значаја или
је то крађа неких података који немају неку већу материјалну вриједност
али су значајни за учиниоца тог дјела из неких других разлога.
Глобалне рачунарске мреже створиле су могућности за нове облике
криминала. Појављује се посебан, суфистициран, продоран, технички
поткован, бескрупулозан, опсједнут, понекад осветољубив појединац
коме је тешко супротставити се, а још теже зауставити га. Он све чешће
не жели да буде сам већ му је потребно друштво, као што му је неопходна
и “публика”. Лакоћа “вршљања” cyber простором даје му осjећај
моћи и
неухватљивости. Ови осjећаји нису без разлога, јер стварно га је изузетно
тешко открити у моменту чињења дjела, што, углавном, представља и
“прави” тренутак за његово идентификовање и хватање. С друге стране,
Интернет који је толико рањив и несигуран због огромног броја
корисника, отворености и нерегулисаности је и идеално скровиште
криминалаца различитог типа.У таквом окружењу и са таквим
појединцима све се чешће покушавају изборити не само многа
национална права, међународне организације и асоцијације, већ се
укључује и “приватни сектор” и корисници не би ли се ублажиле
негативне посљедице и смањили губици који настају због криминалних
активности. „Тако на примjер, финансијски cyber
криминал је Аустралију
у 2003. години коштао преко 3,5 милиона долара, а вируси преко 2
милиона. Сљедеће године финансијски cyber криминал пада на 2
милиона долара, али су зато губици од вируса нарасли на преко 7
милиона долара. Ни Британци нису прошли боље, њима је у 2003. години
4
финансијски цyбер криминал однео преко 120 милиона фунти, а вируси
27,8 милиона фунти“.
У овом семинарском раду детаљније ћу објаснити компјутерски
криминалитет, његове појавне облике, заштиту од ове врсте
криминалитета, те организовани криминалитет што је и у склопу теме
овог семинарског рада.
1. Компјутерски криминалитет
1.1. Појам компјутерског криминалитета
„Компјутер (рачунар) у сваком случају представља једну од
најзначајнијих и најреволуционарнијих тековина развоја техничко -
технолошке цивилизације. Али, поред бројних предности које носи
човјечанству, компјутер је брзо постао средство злоупотребе од стране
појединаца, група или чак организација. Тако настаје компјутерски
криминалитет као посебан и специфичан облик савременог
криминалитета по структури, обиму и карактеристикама. Све то
заслужује пажњу државе и њених органа па и цијеле међународне
.“
Захваљујући огромној моћи компјутера у меморисању и брзој обради
великог броја података, аутоматизовани информациони системи постају
све бројнији и готово незамјењиви део целокупног друштвеног живота
свих субјеката на свим нивоима. Тако компјутер постаје свакодневни и
незаобилазни дио (сегмент) свих сфера друштвеног живота од
производње, промета, вршења услуга па до националне одбране и
безбједности у најширем смислу.
Компјутер постаје средство вршења различитих облика недозвољених,
противправних и друштвено опасних дјелатности. Наравно,
http://www.isi.mod.gov.rs/pdf/publikacije/1328179353_Odbrana%20od%20pretnji%20u
%20sajber%20prostoru%20-%20za%20sajt.pdf
http://informator.rs/tekstovi/zastita_603.htm
5

4. информатички криминалитет,
5. рачунарски криминалитети и
6. техно криминалитет.
Компјутерски криминалитет је само општа форма кроз коју се
испољавају различити облици криминалне дјелатности.То је
криминалитет који је направљен против безбjедности информационих
(компјутерских, рачунарских) система у цjелини или у њеном појединим
дjелу на различите начине и различитим средствима у намjери да се
себи или другом прибави каква корист или да се другоме нанесе каква
штета.
Из наведених дефиниција се могу извући основне карактеристике или
обиљежја појма компјутерског криминалитета. То су следећа обиљежја:
друштвено опасна, противправна понашања за која закон
прописује кривичне санкције,
специфичан начин и средство вршења кривичних дјела, уз помоћ
или посредством компјутера,
посебан објект заштите, безбједност рачунарских података или
информационог система у цјелини или појединог дијела, намера
учиниоца да себи или другом на овај начин прибави какву корист
(имовинску или неимовинску) или да другоме нанесе какву штету.
Велике могућности које пружа савремена компјутерска опрема са собом
носе и опасности од ширења и масовне употребе електронског
прислушкивања, крађе пословних и других тајни и нарушавања права и
слобода грађана. Америчка истраживања показују да се информатички
криминалитет дешава чак 40 пута чешће од општег криминалитета.
10%
90%
Procenat otkrivenosti kompjuterskih krivičnih djela
Procenat otkrivenih KD
Procenat neotkrivenih KD
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti