UVOD

U savremenom poslovnom okruženju, veoma je bitno poznavanje fenomena nezavisne

revizije, bez koje nema ni efikasnih finansijskih tržišta na određenom ekonomskom prostoru.
Ovo je posebno značajno u uslovima globalizacije ekonomskih, finansijskih i privrednih tokova,
kao I u uslovima snažne harmonizacije, odnosno ujednačavanja računovodstvene i revizorske
prakse na najširem – svetskom planu. Nije preterano ako kažemo da se moderno društvo nikada
ne bi razvilo u toj meri, bez nezamenljive uloge revizora i računivođa, kao ,,anđela čuvara’’
kvaliteta finansijskog izveštavanja.

Naime, od najstarijih civilizacija pa sve do danas, uloga računovođa je bila da se zaštiti

integritet finansijskog sistema. Oni su to mogli da čine jer su bili visoko obučeni I profesionalci
sa obimnim znanjem. Otuda, bez njihove uloge je nezamisliva efikasnost tržišta kapitala.
Računovodstvo je staro, maltene, isto koliko i civilizacija. Još od najstarijih vremena, ljudi su
obavljali određene svrsishodne poslovne aktivnosti i vodili poslovne evidencije o istima. Svrha
vođenja poslovnih evidencija bila je u polaganju računa državi za plačanje poreza. Revzija (reč

“revizija”

vuče korene od glagola

“revidere”

, što u doslovnom prevodu s latinskog jezika znači

"ponovo videti")

je veoma blisko povezana sa računovodstvom i ima dugu predistoriju.

Antropolozi su pronašli zapise revizorskih aktivnosti koji se vremenski mogu locirati još u vreme
starog Vavilona – oko 3000 godina pre naše ere. Revizija se, takođe, obavljala i u drevnoj Kini,
Grčkoj i Rimu.

U engleskom jeziku se koristi se termin “auditor” (revizor) odnosno“auditing” (revizija).

Ove reči vuku korene od glagola

“audire

”, što na latinskom jeziku znači čuti ili slušati. Ovaj

termin karakterističan je za početak razvoja revizijske profesije kada je revizor saslušavao
poreske obveznike o rezultatima njihovog rada kako bi im odredio poresko opterećenje.

Shodno

takvom značenju te reči, revizija se može definisati kao

ponovni, odnosno

naknadni pregled

obavljenih poslovnih događaja koji se vrši na osnovu postojećih dokumenata.

Revizija je nastala kao rezultat društveno - ekonomskih odnosa i potreba vlasnika

kapitala da na adekvatan način upravlja svojom imovinom i kapitalom. U periodu manifakture, u
ranoj fazi kapitalizma, nije postojala potreba dodatnog nadzora jer je tim malim radionicama
upravljao i ekonomske procese u njima kontrolisao sam vlasnik.

Međutim, kada se mala

radionica razvila do nivoa kada jedno lice ili porodica nisu mogli da

kontrolišu određene

tehnološke i finanasijske poslove, dolazi do potrebe za dodatnim nadzorom

nad tim i takvim

poslovanjem Svakako, ne možemo u tom trenutku istorijskog razvoja proizvodnih snaga, taj i
takav nadzor

zvati revizijom, mada je imao odlike proširenog nadzora.

Sistem plaćanja je drugi

faktor koji je direktno uticao na pojavu revizije. Naime, dok je

plaćanje roba i usluga bilo

Stanišić, M.,

Revizija,

Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006, str.4.

Filipović, I.,

Revizija

, Split, 2008, str.5.

promtno, znači odmah, nisu postojali uslovi za eventualne mahinacije

u dužničko - poverilačkim

odnosima.

Ali, razvoj proizvodnih snaga i odnosa razvio je privredno - pravne instrumente,

posebno u

sektoru plaćanja obaveza, što je dovelo do novih, alternativnih vidova plaćanja i što je

rezultiralo

otežanim plaćanjima uzrokovanim nesolventnošću poslovnih partnera.

Mogućnost da poslovni

subjekt propadne zbog raznih spekulativnih radnji drugog, a sve

zbog nedostatka korektnih

informacija o poslovnom partneru, bila je sve veća. U ovom periodu

bilo je teže stečeno očuvati

nego novo steći što je kompleksan problem koji je uzrokovao pojavu

revizije

koja dobija

izuzetno značajno mesto u tadašnjem ekonomskom okruženju. U tim i

takvim odnosima,

potreba za uslugom jednog objektivnog, profesionalno kompetentnog,

stručnog lica u funkciji

revizora je postala neminovnost. Znači, tada je došlo do razvoja revizije,

od njenog početnog

oblika kontrole koji je kasnije transformisan u reviziju, kakva se i danas

primjenjuje u svetu.

Revizija je, dakle, naučna disciplina koja zadnju deceniju kod nas dobija svoje mesto

koje

u zemljama razvijenih ekonomija ima vekovima. Od industrijeske revolucije uporedo sa

razvojem

preduzeća i nastankom menadžerske funkcije revizija je zaokružila i učvrstila svoju

ulogu u

privredi. Nejna funkcija je prevashodno da da neutralno mišljenje o finansijskim

izveštajima koje

menadžment podnosi vlasnicima. Poslednjih tridesetak godina razvoja revizije

na našim

prostorima bez sumnje je iskristalisao izutetan značaj revizorskog zanimanja, naručito

u procesu nadzora i upravljanja ne samo na nivou privrednih subjekata, gde se daje nezavisno
stručno

mišljenje o finansijskim izveštajima koje menadžment podnosi vlasnicima, već i na

državnom

nivou, gde institucija državnih revizora ima značajnu ulogu.

Naša zemlja je više od

jedne decenije u ratovima i tranziciji. Opšti socijalni uslovi I

okruženje u kome živimo svakako

imaju uticaja na razvoj revizijske profesije kod nas. Prema

tome, revizija je veoma značajna u

građenju i razvoju tržišnih i poslovnih institucija.

osnivanje zavisi od potrebe i odlukaodgovarajućih organa upravljanja što je u direktnoj
zavisnosti sa veličinom i složenošću preduzeća, odnosno njenom decentralizacijom.

Eksterna revizija: Pod eksternom revizijom se podrazumeva ona revizija koju obavljaju

spoljni organi, tj. lica koja nisu zaposlena u preduzeću gde se vrši revizija. Njen nastanak, kao
oblika nadzora nad poslovanjem, je bio uslovljen razvojem privrede koji je doveo do stvaranja
krupnih preduzeća koja nisu mogla samostalno da kontrolišu sva zbivanja u okviru svoje
delatnosti. Ona su prvo stvorila unutrašnju kontrolu koja je obezbenivala stalan pravilan tok
poslovanja u preduzeću, a zatim uvela i eksterne organe koji su povremeno proveravali da li te
kontrole rade u skladu sa postavljenim ciljevima.

Glavni razlozi za nastanak ove revizije su:

1) stvaranje korporativnih oblika preduzeća, koji su nastali od kapitala mnogobrojnih investitora
(akcionara) i koji često kontrolišu velike ekonomske resurse širom sveta.
2) mnogobrojni pojedinci su poveravali svoje uštenevine korporacijama (kupovinom akcija), a
bio im je potreban uvid u korišćenje investiranog kapitala i očekivani prinos.
3) ostvareni značajan prihod od poreza na profit korporacija je za državu značio veliki fiskalni
prihod, a rešavao se i problem nezaposlenosti, kontrola inflacije i uravnoteživanje platnog
bilansa.Svi ovi razlozi su uslovili da se u prvi plan istakne pitanje kako dobiti jemstvo da su
iskazani podaci u finansijskim izveštajima realni i korektno prezentirani, na šta je odgovor dat u
reviziji izvršenoj od strane nezavisnih javnih računoispitivača.

1.2. Svrha revizije

Veoma često se postavlja pitanje: „Čemu služi revizija’’? ili „Zašto postoji potreba za

revizijom’’?

Činjenica je da je revizija nastala u kapitalizmu koji se karakteriše racionalizacijom svih

troškova i ekonomičnošću poslovanja. Nastala je posle industrijske revolucije kada je nastalo I
razdvajanje funkcije vlasnika preduzeća od funkcije menadžera preduzeća. Kada jedno lice nije

American Accounting Assotiation, Committe on Basic Auditing Concepts, A Statement

of Basic Auditing Concepts, Sarasota, Fla: AAA, 1973. godine

bilo vlasnik i onaj ko rukovodi preduzećem, nastali su sukobi interesa. Menadžer je imao interesa
da poboljša rezultate poslovanja, a vlasnik da rezultati budu realni i ne ugrožavaju capital
preduzeća. Dakle, u svakoj prilici kada se podnose finansijski izveštaji postoji pitanje realnosti
istih i pitanje ugrožavanja interesa vlasnika. Funkcije revizora zbog toga i jeste da pripremi i
prezentira nezavisno stručno mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji koje podnosi
medadžer preduzeća istiniti i objektivni. Tek nakon toga mogu se donositi odluke o prihvatanji
ili ne prihvatanju finansijskih izveštaja.

Svrha revizije jeste, dakle, da revizoru omogući iznošenje mišljenja o finansijskim

izveštajima. Namena revizijskog mišljenja je da finansijskom izveštajima podigne nivo
kredibiliteta i verodostojnosti u okviru preduzeća i van njega. Informacije sadržane u revidiranim
finansijskim izveštajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno odlučivanje. Mišljenje
revizora je bitno za mnogobrojne korisnike. U praksi se kao potencijalni korisnici tih informacija
mogu susresti:



Deoničari,



Investitori (ulagači)



Zajmodavci,



Radnici i sindikati,



Analitičari i savetnici



Poslovni partneri



Vlada



Javnost

1.3. Vrste revizija

Postoje tri glavne vrste revizije:

1. revizija finansijskih izveštaja
2. revizija poslovanja
3. revizija dosledne primene zakona i propisa.

Revizija finansijskih izveštaja

(Auditors of Financial Statements)

uključuje bilans

stanja, bilans uspeha i bilans novčanih tokova, kao i napomene i obelodanjivanja, odnosno tzv.

Stanišić, M.,

Revizija,

Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006, str. 11.

Eksterni ili nezavisni revizori

su revizori koji u okviru preduzeća za reviziju obavljaju

sve poslove na tržištu. Oni slobodno ugovaraju svoje poslove i potpuno su nezavisni od
menadžmenta firme klijenta kojoj se radi revizija finansijskih izveštaja. Njihov posao se plaća
po tarifi i ugovoru. Zahvaljujući svom obrazovanju, obuci i praktičnom iskustvu eksterni revizori
su kvalifikovani za obavljanje svih vrsta revizije koje smo opisali. Klijenti eksternih revizora
mogu biti profitne i neprofitne organizacije, vladine agencije i pojedinci.

Funkciju nezavisnog revizora mogu obavljati samo lica koja za to poseduju odgovarajuću

licencu koju izdaju profesionalne asocijacije računovođa i revizora.

Da bi svoj rad kvalitetno obavljali, nezavisni revizori moraju biti obučeni da dosledno

primenjuju etičke i profesionalne standarde, kao i da imaju kontinuirano profesionalno
obrazovanje.

Nezavisnost se ogleda u ekonomskoj nezavisnosti, što znači da revizor uvek može da se

povuče iz angažmana ako ima ograničenja u poslu ili trpi neke pritiske, i u misaonoj
nezavisnosto, odnosno on samostalno donosi sudove, stavove i konačno mišljenje i za njih
profesionalno odgovara.

1.4.1.

Interni revizori

Većina velikih kompanija ima sopstveno ekspertsko osoblje, odnosno

interne revizore.

Oni su zaposleni u samim kompanijama, a njihov primarni cilj jeste da vrše procenu efektivnosti
I

efikasnosti poslovanja za potrebe menadžmenta. Njihova pažnja je usmerena na procenu

pouzdanosti sistema interne kontrole, a dobar deo njihovog rada odnosi se i na reviziju
poslovanja. Isto tako, oni mogu da vrše i reviziju dosledne primene zakona i drugih propisa.

većini zemalja, oni mogu biti uključeni u procesrevizije finansijskih izveštaja. Ali, u tim
okolnostima, eksterni revizor je dužan da proceni da li se, i u kojoj meri, može osloniti na rad
internih revizora.

Interni revizori imaju svoju međunarodnu profesionalnu organizaciju oličenu u Institutu

za internu reviziju ( The Institute of Internal Auditors – IAA). Ona ima zadatak da donosi
standard koji se odnose na internu reviziju, kao i da organizuje ispite i izdavanje licenci
ovlašćenim internim revizorima. (Certified Internal auditor – CIA)

1.4.2.

Državni revizori