Konstrukcija ženske suknje u CAD sistemu

UVOD

Osnovna konstrukcija odevnog predmeta predstavlja šeme na kojima je pomoćnim i glavnim konstrukcionim linijama projektovan ceo odevni predmet ili njegov deo. Za konstrukciju osnovnog kroja neophodno je poznavanje mera – glavne i pomoćne. Krojni delovi se konstruišu u dve dimenzije (dužina i širina) a geometrijski oblik siluete dobija njihovim pogodnim spajanjem u ramenom i bočnom delu.
Osnovna konstrukcija se menja zavisno od oblika modela i materijala od koga se izrađuje (tkanina, pletenina, koža i dr.). Nakon nacrtane osnovne konstrukcije, izdvajaju se krojni delovi i vrši njihovo modelovanje. Modelovanje kroja se izvodi sa ciljem što boljeg prilagođavanja osnovnog kroja obliku tela i datoj skici modela. Postupak modelovanja obuhvata premeštanje ušitaka i šavova na konstruisamom kroju, određivanje novih šavova, dodavanje nabora i falti, proširavanje i presecanje delova odevnog predmeta.
Skica modela mora se prkazati u najmanje dva izgleda, prednji i zadnji a po potrebi i dopunska skica izgleda sa strane ili karakterističnih detalja, aplikacija i slično.
Da bi se obezbedila funkcionalnost pokreta, odevni predmet mora da omogući izvođenje svih aktivnosti koje su predviđene u odeređenim okolnostima. To je u prvom redu povezano sa telesnim merama ali i ugrađenim meterijalima. Pri izradi konstrukcije potrebno je voditi računa o dodacima za udobnost nošenja. Prostori koji se formiraju između odeće i tela predstavljaju vazdušne zazore koji treba da omoguće slobodno disanje i kretanje, noramalan osećaj udobnosti u odeći i zadržavanja određene forme. Ti zazori daju povećanje unutrašnjih mera u odnosu na mere tela, koji predsavljaju dodatak za slobodno prileganje.
Dsp = Dmin + Ddk
Dodatak za slobodno prileganje (Dsp) predstalja sumu minimalno neophodnih dodataka (Dmin) i dekorativno- konstrukcionih dodataka (Ddk). Veličina dodataka za slobodno prileganje u velikoj meri zavisi od ugrađenih repromaterijala i od njihove rastegljivosti, elastičnosti i sposobnosti zadržavanja forme. Po pravilu se sa povećanjem rastegljivosti i elastičnosti repromaterijala smanjuje dodatak.
Na bazi krojnih delova osnovnog materijala konstruišu se i modeluju krojni delovi podstave, međupodstave, lepljivog platna i ostalog pomocnog materijala. Postupcima premodelovanja može se izvršiti prilagođavanje datog modela na relativno sličnom odevnom predmetu a da se pritom ne kreće od osnovne konstrukcije.
1. CIM – KONCEPCIJA U PROIZVODNJI ODEĆE

Odevni proizvod predstavlja kompleksan skup svojstava korisnih za potrošača, čiju vrednosnu skalu od utvrđuje prema ocenjenoj sposobnosto da podmiri njegove odgovarajuće potrebe. Za kupca odevnog proizvoda to može biti kompleksno i višenamensko zadovoljstvo funkcionalnih, esteckih, ergonomskih, ekonomskih, socijalnih i drugih potreba.
Za razvoj novog odevnog proizvoda potrebno je znati šta traže potrošači jer su oni aktivni primaoci i davaoci informacija u sistemu komuniciranja. Međutim, oni su i aktivni učesnici u donošenju odluka koje su od značaja za prilagođavanje poslovnog proizvodnog sistema – PPS. Usled bržeg tehnološkog razvoja i dinamičko ljucke generacije poslovno proizvodni sistemi su prinuđeni da se priključe u proces učenja i akomulacije inovativnih sposobnosti za razvoj proizvoda i procesa.
Savremena proizvodnja i prodaja odeće bazira se na strategiji brzog odaziva na zahteve tržišta (QRS – Quick Response System), u zadatim vremenskim periodima odnosno tačno na vreme (JIT – Justin in Time) kao i izrada odeće po meri (MTM – Made to Mrasure) sa prodajom i kupovinom odeće virtuelnih fabrika.
Pojavom mikroprocesora 1971 godine započinje nagli ravzoj elektronskih računara i njiova primena u odevnoj industriji. Koncepcija međusobno povezanih odeljenja pomoću računara, koja su posredno ili neposredno vezana uz proizvodni proces naziva se CIM – koncepcija. U okviru ove koncepcije nalaze se različite grupe specijalnih računarskih sistema čija je namena sistematizovana. Skraćenica engleske reči CIM znači Computer Integrated Manufacturing što je ustvari proizvodnja integrisana računarima.
CIM – koncepcijom se ostvaruju osnovna načela fleksibilne automatizacije s obzirom na to da je omogućena trenutna izmena podataka, programa, upravljačka funkcija masine i osiguran trenutni protok informacija.
Sastavni delovi CIM koncepcije su:
• CAD – oblikovanje pomoću računara ( kreiranje, konstrukcija krojeva, modelovanje, gradiranje, izrada krojnih slika.)
• CAM – proizvodnja pomoću računara
• CAP – planiranje pomoću racunara
• CAE – inženjering
• CAQ – kotrola kvaliteta
• CNC – numeričko vodjenje proizvodnje
• ADS – postrojenje za oblikovanje odeće.