Kreiranje brenda Vojvodine kao turisticke destinacije

UVODNA RAZMATRANJA

______________________________________________________________________

“Brend je nesumnjivo reč opterećena mnogim pozitivnim, negativnim i emocionalno obojenim asocijacijama, ali koncept brenda je ujedno vrlo snažan i iznimno važan za menadžment zemalja, gradova i regiona zato što veoma dobro preuzima ideju da mesta treba da razumeju i upravljaju kako unutrašnjim identitetom tako i spoljnom reputacijom (Anholt, 2007, str. 23).”

______________________________________________________________________
Svetski i nacionalni turizam ide krupnim koracima napred. Svet je postao „globalno selo“ u kome je većina destinacija postala dostupna. Od polovine prošlog veka pa do danas broj turističkih poseta u svetu se povećao sa 25 na 903 miliona1. Podaci ukazuju na rast značaja turističke industrije koja je generator bogatstva i zaposlenosti nacionalnih ekonomija. Ostvarenje benefita koje turistička industrija generiše vodi nas do potrebe za marketingom i brendingom turističkih destinacija.

Snažna konkurencija među destinacijama dovela je do sistemskog prilagođavanja privrednih i drugih subjekata novim odnosima. Turistička ponuda je, stoga, sve više sofisticirana i visokog nivoa kvaliteta. Težište se pomera s nivoa pojedinačnog subjekta turističke ponude na turističku destinaciju tj. na stvaranje integralnog proizvoda destinacije koji mora imati jasan imidž i osigurati uslove da ostvari pozitivan poslovni učinak. Da bi zadobile bolju poziciju na tržištu destinacije treba da predstave sopstveni identitet kroz koncept brenda koji će ih diferencirati u odnosu na konkurenciju. Mesta su kao preduzeća i proizvodi, ukoliko imaju jak brend puno lakše prodaju svoje proizvode i usluge te privlače turiste i investicije. Poznate zemlje, regije ili gradovi su u mislima ljudi povezani sa specifičnim atributom, obećanjem ili pričom (npr. Francuska

– šik, Milano – moda, USA – moć, Salzburg – Mocart i muzika, Toskana – romantika i dr.). Ovaj jasan i jak imidž koji imaju pomenute destinacije može uticati na odluke ljudi kuda će putovati.

Konkretni doprinos primene koncepta brendiranja na turističku destinaciju je prepoznatljivost i konkurentni identitet koji privlači veći broj turista, povećava potražnju za proizvodima i uslugama u lancu vrednosti i obim investicija, daje
1 Izvor: UNWTO,Yearbook of Tourism Statistics (2008), http://www.unwto.org/statistics/data/data.htm

1

atraktivnost pojedinim turističkim proizvodima, te konačno – doprinosi povećanju

životnog standarda samog stanovništva.

U grupu zemalja u razvoju, koje imaju problematičan i nedefinisan imidž, a žele što pre da se uključe u svetske tokove u ekonomiji, spada i naša zemlja. Turizam u Srbiji je prepoznat kao velika šansa, ali u poređenju sa svetskim turizmom ona ima potencijale koje nije pretočila u atraktivne turističke proizvode. Srbija je pred kapijom EU i preko njene teritorije prolaze važni tranzitni putevi, što predstavlja veliku prednost za privlačenje većeg broja turista. Međutim, postojeći nedostaci u nedovoljno razvijenoj turističkoj infrastrukturi, broju atrakcija, niskoj investicionoj aktivnosti, neodgovarajućoj kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, nedovoljnoj primeni savremenih komunikaciono-informacionih tehnologija, neadekvatnoj afirmaciji identiteta i skromnim marketing aktivnostima, zahtevaju sveobuhvatni program razvoja turizma koji bi zadovoljio sofisticirane zahteve turista. Uporedo sa tim, nužno je što hitnije poboljšati imidž Srbije, imajući u vidu njegov uticaj na turizam, stvarajući brend koji definiše zemlju na način koji će privući veći broj turista, investicijskog kapitala i povećati turističku potrošnju.

S obzirom da u Srbiji postoji nekoliko celina koje se razlikuju po proizvodima koje nude, nasleđu i prirodnim atrakcijama u Strategiji razvoja turizma (2005) je definisano

četiri klastera, od kojih je jedan Vojvodina kao regija i pokrajina unutar Srbije. Predloženi model uspostavljanja efikasnijeg razvoja srpskog turizma počiva na klasterima kao dinamičnom skupu turističkih atrakcija, infrastrukture i suprastrukture, usluga, poslova, ljudi i dr. koji treba da omoguće podizanje konkurentnosti turizma regiona na viši nivo. Definisane turističke destinacije/klasteri i turistički proizvodi u svakoj od njih treba da izvrše pozicioniranje i da konkurišu na osnovu sopstvenih prednosti. Samo na taj način će se uspešno diferencirati u uslovima dinamičnih promena turističkog tržišta i suprotstaviti globalnoj konkurenciji, ujedno podižući konkurentnost srpskog turizma.