Kriminologija

1. Pojam kriminologije
Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je “kriminologija kraljica bez kraljevstva”, odnosno da su ”kriminolozi kraljevi bez kraljevstva”.
Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam “kriminologija” za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige “Kriminologija” (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen).
Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje.
Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja.

2. Predmet izučavanja kriminologije
Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije.
Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci – opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane.