Krivično procesno pravo – Opšti deo

Načelo akuzatornosti

Osnovno procesno značenje načela akuzatornosti se ogleda u pravilu da pokretanje krivičnog postupka ne spada u nadležnost ili procesnu mogućnost suda. Bez ovlašćenog tužioca nema krivičnog postupka.
Princip akuzatornosti se može definisati kao pravilo da se postupak može pokrenuti samo na osnovu postojanja odgovarajućeg zahteva – optužnog akta, podnesenog po zakonom predviđenim uslovima od strane subjekta koji ima svojstvo ovlašćenog tužioca, te da taj tužilac potom ostaje pri svom zahtevu, uz eventualnu mogućnost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom (izmena ili proširenje optužnice), do okončanja krivičnog postupka, uz postojanje u određenim slučajevima procesne mogućnosti da dođe i do zakonom regulisane sukcesije ovlašćenih tužilaca.
Postojanje ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta čiji je sadržaj regulisan zakonom, predstavlja i neophodnu procesnu pretpostavku, kako za pokretanje postupka, tako i za njegovo trajenje, pri čemu sama činjenica egzistiranja optužbe obavezuje sud da o zahtevu koji je u njoj sadržan, donese određenu odluku.
Sud je dužan da po službenoj dužnosti u toku celog postupka vodi računa da li je lice koje se pojavljuje kao tužilac u kp, ovlašćeni tužilac, te da li optužba još uvek egzistira u procesnom smislu. Ovlašćeni tužilac može u svim fazama krivičnog postupka odustati od svoje optužbe, a posledice odustanka su, posmatrano sa aspekta daljeg toka postupka uvek iste, tako da se njime sprečava dalji tok postupka.

Postoje tri vrste ovlašćenih tužilaca u našem krivičnom postupku, koji mogu da se podele na dve osnovne kategorije:
A. ovlašćeni tužioci za krivično gonjenje krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti:
1. javni tužilac koji je primarno ovlašćen za krivično gonjenje u pogledu dela koja se gone po službenoj dužnosti
2. oštećeni tužilac, koji se u teoriji označava i kao supsidijarni tužilac, jer je on samo supsidijarno ovlašćen za krivično gonjenje krivičnih dela koja se inače gone ex officio, ali u pogledu kojih je javni tužilac našao da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog gonjenja, kada oštećeni takvim delom može pod zakonikom određenim uslovima, stupiti na njegovo mesto, te tako steći svojstvo ovlašćenog tužioca;
B. ovlašćeni tužilac u pogledu dela koja se shodno pravilima materijalnog krivičnog prava gone po privatnoj tužbi –privatni tužilac, koji je ovlašćen za krivično gonjenje krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi.

Za princip akuzatornosti se ističe da je isključiv, tako da nijedan krivični postupak ne može, ni pod kojim posebnim uslovima – ni pokrenuti ni sprovoditi bez inicijative i učešća ovlašćenog tužioca.
Izuzeci od načela akuzatornosti su:

• u skraćenom krivičnom postupku i
• u postupku prema maloletnicima.

Sprovođenje postupka bez učešća javnog tužioca je veoma upadljiv procesni izuzetak u odnosu na dejstvo principa akuzatornosti u skraćenom postupku, što je moguće u procesnoj situaciji, kada se može održati glavni pretres i bez prisustva javnog tužioca koji je uredno pozvan, a u tom slučaju, oštećeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga.