Kulturna dobra u turizmu

Turizam i kulturna dobra kao jedinstvena prostorno-vremenska kategorija
Odiseja 2001 kao spoj početka i vrhunca civilizacije. Film “Odiseja u svemiru 2001” snimljen je pre skoro četiri decenije, 1968. godine. Danas predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja svetske filmske baštine, film koji je za istoriju čovečanstva, a pre svega istoriju kulture značajan oz nekoliko aspekata: Pre svega, on na veoma rečit način povezuje prapočetke onoga što nazivamo ljudskom civilizacijom – zapravo trenutak kada neki naš davnašnji predak uzima svoje prvo oruđe -kost- i počinje da udara njome, otvarajući nove prostore stvaranja, ali i destrukcije, ubijanja. Celokupna radnja ovog filma odvija se u ambijentima vrhunske tehnologije – u svemirskom brodu, a glavni junaci su astronauti koji putuju na Jupiter. Kao što sam naslov filma govori, priča se dešavala u vremenu koje je već za nama; zapravo je smeštena u 2001. godinu, dakle, desila se pre čitave četiri godine. Glavni dijalog se odvija između svemirskih putnika i ćudljivog kompjutera koji se zvao Hal, a sam film se završava nemilim obećanjem uništenja i vraćanjem na početak postanja. Dakle, on predstavlja jednu složenu elipsu koja povezuje prvi civilizacijcki korak, sa nečim što bi trebalo da predstavlja vrhunac ljudskog umeća i kulturnog dostignuća.

U vreme kada je počelo prikazivanje ovog filma u bioskopima, a stigao je do nas vrlo brzo, prikazan je na Festu, u celoj Jugoslaviji je svega nekoliko istitucija uopšte imalo kompjuter. Tada je to bila naprava ogromnih dimenzija, sa perforiranim trakama i papirnim karticama koje su služile umesto disketa ili diskova. Danas ne možemo da zamislimo život bez kompjutera, koji postaje sve minijaturniji. Na sreću, ove naše kućne verzije, osim što nas ponekad iznevere, još uvek ne pokazuju ubilačke namere, kao Hal iz Odiseje. Sa druge strane, film je za čitavih godinu dana preduhitrio iskrcavanje ljudske posade na mesecu, koje se odigralo leto 1969. godine.
Drugi značajan kulturološki detalj u ovom filmu naći ćemo u muzičkom refrenu koji se provlači tokom celokupnog trajanja kao lajtmotiv. To je valcer “Na lepom plavom Dunavu” Johana Štrausa. Uverena sam da ste svi imali prilike da slušate ovu muziku. Ona je bila poznata i pre ovog filma, ali posle Odiseje ostala je zauvek u našoj svesti kao jedno od svetskih čuda. Od prilike onako kako danas slušamo različite muzičke matrice ugrađene u naše mobilne telefone.
Kao što bečki valcer “Na lepom plavom Dunavu” povezujemo sa ovim filmom, povezujemo ga sa još jednim značajnim događajem: novogodišnjim koncertom Bečkog muzičkog društva koji svakog prvog januara možemo da pratimo na televiziji. Ovaj kulturni događaj par ekselans predstavlja jedan od najrečitijih primera kako se čuva tradicija i kako jedan muzički događaj može da okupi publiku iz različitih delova sveta- a sam koncert se održava više od stotinu godina, uvek prvog januara.

Kultura kao tekovina svesnog ljudskog delovanja
Ovi primeri treba da nam pomognu da dođemo do definicije nekih osnovnih pojmova kojima ćemo se služiti u narednom periodu. Pre svega se radi o pojmovima kultura, civilizacija i umetnost: Koren reči kultura nalazimo u latinskoj reči cultus koja znači negovanje, ili obrađivanje i koristi se da označi čovekovu ulogu u preobražavanju prirode, savlađivanju prirodnih pojava i snaga. Kasnije je smisao reči proširen preneo se i na usavršavanje i oplemenjavanje (odnosno, kultivisanje) ne samo prirode, nego i čoveka. Dakle, kultura obeležava i neku vrstu konačnog proizvoda, kao i sam proces, što znači da je možemo podeliti na:

a) materijalnu kultru (sva čovekova dostignuća u ovladavanju i korišćenju sila prirode)
b) duhovnu kulturu (dostignuća koja pokazuju stepen čovekove spoznaje prirode i društva, sopstvenog bića, širinu misli, sposobnost primene znanja koja omogućavaju napredak).

Dakle, kulturom se može smatrati skup svih odnegovanih tekovina ljudskog društva u oblasti njegovog materijalnog i duhovnog razvitka. Radi se o skupu raznovrsnih materijalnih i duhovnih vrednosti koji je nastao kao posledica čovekovog nastojanja da menja prirodu, svoju okolinu i mišljenje. Slika ovog načina ljudske aktivnosti zavisi od mnoštva faktora; pre svega, to je istorijski uslovljena delatnost koja obogaćuje, ali i podstiče ljudski duh. Poštovanje kulturnih tvorevina naših predaka za nas predstavlja put lakšeg sagledavanja budućnosti.
Zbog svog složenog sklopa, kulturu treba posmatrati integralno, sagledavajući njena različita lica:

• na obuhvata različite vidove saznanja koje čove stiče radom, a koje primenjuje u svakodnevnom životu. Takođe obuhvata i druga znanja, kao što su oblici izražavanja, komunikacije, različita verovanja, naučna saznanja, umetničko izražavanje, uređenje društva, navike, umetničko izražavanje.
• kao interaktivna kategorija, kultura kroz oblikovanje društvene sredine u kojoj živimo ima i povratno dejstvo na pravila ponašanja, običaje, društvene navike, norme, zakon, sistem komunikacija, simbola, verovanja koje smo na neki način obavezni da prihvatimo.

Dakle, mada pod kulturom danas uglavnom podrazumevamo jednu užu oblast delatnosti ljudskog duha, vezanu pre svega za institucionalno delovanje, kao jedan segment života društva, kultura ipak predstavlja daleko širu oblast.

 
Civilizacija kao okvir za kulturu
Pojam civilizacija takođe vodi poreklo iz latinskog jezika – termina civilis, što znači građanski, civilan, učtiv, uglađen, pristojan. Civilizacija, dakle, predstavlja usklađeno, uređeno ljudsko društvo koje je nastalo iza perioda varvarstva, u istorijskoj epohi, dakle sa pojavom pisma, gradova, novca, država, društvenih norni. Civilizacija zapravo predstavlja skup svih čovekovih postignuća tokom istorijskog razvitka, dok kulturu treba posmatrati kao užu kategoriju, skup svih proverenih vrednosti koje se čuvaju, usavršavaju i prenose na potomstvo.