Lokalna samouprava

UVOD

Nastavnim planom i programom Pravnog fakulteta je predviđeno da naučna i nastavna disciplina bude i Lokalna samouprava. Mada je ovo relativno nov predmet i da dijelovi ovog predmeta ulaze u društveno politički i ustavni sistem iz razloga svestranijeg izučavanja lokalne uprave i samouprave mi ga izučavamo u okviru posebne discipline.

Ovo je pokušaj da posebnom knjigom odnosno autorizovanim predavanjima obradimo materiju ovog predmeta. Jasno je da će ova studija imati i svojih nedostataka. Sve sugestije i primjedbe koje nam budu dostavljene mi ćemo ugraditi u novu knjigu.

Ova studija će sadržavati osnovne teorijske probleme, elemente uporedne lokalne samouprave, kao i obilježja položaja i strukture opštine u društvenom i ustavnom sistemu naše države, uključujući i šire probleme koji se u vezi s tim javljaju.

Uz autorizovana predavanja studenti treba da koriste važeće odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, Ustava Republike Srpske, (i to odredbe koje se odnose na općinsku i gradsku vlast) i Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi (koju je Vlada Republike Bosne i Hercegovine 24. oktobra ratifikovala – „Službeni list RBiH broj 31/94“), kao i zakone: Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srpske (Službeni glasnik RS broj 101/2004) i Zakon o principima lokalne samouprave Federacije Bosne i Hercegovine (Službene novine FbiH broj 49/2006).

OPŠTA PITANJA LOKALNE SAMOUPRAVE

UVOD

Lokalna samouprava predstavlja složen problem političke nauke i jednu od bitnih pojava političke i ustavne prakse u mnogim zemljama. Kao što se često dešava u društvenim naukama, postoji još uvijek veliki nesporazum u pogledu značenja samog pojma. Taj nesporazum se ogleda u nejednakosti čak i u slabosti terminologije. Termin „lokalna samouprava“ stvoren je u drugoj polovini XIX vijeka u procesu demokratske borbe protiv centralizma i centralističkog sistema. Termin „samouprava“ izgleda da više odgovara, i da više pogađa suštinu stvari nego li sam pojam koji su po prvi put upotrijebili englezi pod nazivom „local serfgovrnment“. Ako bukvalno prevededmo ovaj engleski termin on znači „lokalna samouprava“ ili „lokalna vladavina“. U svakom slučaju izraz „lokalna samouprava“ u suštini sužava sadržinu ovog pojma, koji ima društveno političko a ne samo upravno i administrativno značenje.

U svom nastanku usponu i razvoju „lokalna samouprava“ je u Engleskoj kao i u nekim drugim zemljama, naročito u Americi, obuhvatala regulisanje pojave „lokalnog života“ a ne samo administriranje i izvršenje lokalnih poslova. Na prostorima naše države pod idejama socijalista je upotrebljavan termin, prvo „narodna samouprava“ ali je vremenom prerastao u termin „lokalna samouprava“. Evidentno je da ovaj drugi termin više odgovara njemačkoj riječi (Selbstverwaltun) dok u francuskom jeziku još nije nađen adekvatan termin za pojam „lokalne samouprave“. Kod francuza se najčešće upotrebljava „lokalna vlada“ ili „lokalna autonomija“ (isto tako i u Švicarskoj).

Terminološka različitost koja je prisutna u teoriji je manje problematična od pitanja stvarne različitosti ustanova koje se vode pod pojmom „lokalne samouprave“. U dugotrajnom vremenskom periodu postojali su i postoje najrazličitiji tipovi oblika lokalne vlade i samouprave. U okviru jednog istog tipa u istoj zemlji može postojati tako obilje konkretnih ustanova, da je skoro teško govoriti o postojanju jednog posebnog oblika samouprave. Ovo postaje komplikovanije kad se problem samouprave posmatra ne sa gledišta zakonodavstva i prava već sa sociološkog stanovišta. Niz ustanova proglašenih samoupravom, u stvarnosti su samo obične administrativne ustanove centralističkog sistema, a decentralizacija može biti više samoupravna nego institucije koje se tako nazivaju.