основана 22. јула 1944. године на конференцији у Бретон вудсу (САД), са циљем да
подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу
платно-билансних тешкоћа земаља чланица

. Основале су га 44 земље. Данас, MMF има 185

земаља чланица чланице. Седиште ове организације је у Вашингтону.

Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се

састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег
извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска
помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним
платно-биласним тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што MMF пружа стручну
помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при
оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у
бившим социјалистичким земљама које су морале да пређу са централне планске привреде
на тржишну привреду.

Од 5. јула 2011. године генерални директор MMF-а је францускиња Кристин Лагард,

која је на том месту наследила такође француза, Доминика Строс-Кана.

У Фонду постоји неколико органа који доносе одлуке.

Одбор гувернера

састоји се од гувернера и његових замјеника које се најчешће

бирају међу гувернерима народних банака или министри финансија, а именује их свака
држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су примање нових чланова,
одређивање висине квота, додјељивање специјалних права вучења (енгл.

Special Drawing

Rights

). Одбор се састаје једном годишње на годишњој скупштини Фонда,.

Извршни одбор

састоји се од председника Извршног одбора (који је уједно и

главни директор Фонда), осталих извршних директора и њихових замјеника. Извршни
одбор броји укупно 20 чланова и тај број се може мијењати. Пет чланова именују државе с
највећим квотама, а осталих 15 бирају државе чланице. Извршни одбор такође има улогу да
бира главног директора Фонда. У пракси се најчешће на позицију главног диретора Фонда
бира особа из Европе, док се за његовог замјеника именује особа из Америке.

Фонд је организован као деоничарско друштво а у његовим органима се одлуке

доносе по систему понедерисаног права гласа. Свака држава чланица добија почетних 250
гласова, а сваки следећи глас припада јој за сваких 100.000 специјалних права вучења. Квоте
држава изражене су у специјаним правима вучења.

Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members

AMG GT 93“

Међународни монетарни фонд

2. Међународни монетарни фонд

Потреба за оснивањем MMF-а је постала очигледна тридесетих година претходног

века   током   велике   економске   кризе   која   је   озбиљно   уздрмала   светску   привреду.
Продубљивање кризе и пораст неповерења у папирни новац, имало је за последицу пораст
захтева да злато стоји иза националних трезора. Један број земаља био је принуђен да
напусти   важење   златног   стандарда.   Са   почетком   државног   интервенционизма   и   после
велике кризе није се могао успоставити овај систем. У жељи да се савладају негативни
ефекти кризе, земље су почеле појединачно да предузимају интервенционистичке мере које
су   довеле   до   тоталне   конфузије   у   међународном   пословању.   Долази   до   контракције
међународних   монетарних   трансакција,   смањења   нивоа   запослености   и   животног
стандарда. Поред тога, неке државе су увеле рестрикцију домаћег новца за страни и све
више тражиле бартер аранжмане које би водиле тоталном елиминисању употребе новца.
Друге државе су, у очају да нађу стране купце за своје пољопривредне производе, учиниле
да ти производи изгледају јефтиније, продајући своју валуту испод реалне цене да би тим
потезом смањили пословање других земаља тим производом.

Оваква пракса, позната под називом компетитивна девалвација, довела је до тога да

релације између вредности новца и вредности роба, као и између националних валута
постануе нејасне. Под овим околностима светска економија је западала у све већу кризу, да
би између 1929. и 1932. цена добара на светском тржишту пала за 48%, а вредност
међународног пословања за 63%

. Године 1944. у Бретон Вудсу (САД) установљен је нови

међународни монетарни систем, који је скоро тридесетак година обезбеђивао релативну
међународну монетарну стабилност служећи на тај начин развоју светске економије.

Основа тада конципираног међународног монетарног система био је став да су

национални монетарни системи међусобно веома зависни и да конкурентске девалвације
имају за последицу појаву нестабилности и испољавање опште кризе. У суштини, овај
систем се базирао на златнодевизном стандарду и долару као основном средству
међународног плаћања

. Установљавањем новог међунаро-ног монетарног система

утврђена је и сврха MMF-а која се огледа у следећем:

а) промовисање међународне монетарне сарадње кроз сталне институције које

обезбеђују системе за саветовање и заједнички рад на светским монетарним проблемима;

б) подржавање равномерног раста међунардне трговине и промовисање и одржање

високих стопа запослености и реалних доходака као и развој производних ресурса свих
земаља чланица као примарном циљу макроекономске политике;

ц) подржавање стабилности девизног курса и избегавања депресијација валута као

последица конкуренције;

д) помагање у оснивању мултилатералног система плаћања због текућих трансакција

између земаља чланица;

Пушара, К. Међународне финансије, Београд, 2003. стр. 93.

Бјелица, В. и др., Финансије – теорија и пракса, Стyлос, Нови Сад, 2003. стр. 367.

AMG GT 93“

Међународни монетарни фонд

Интернационализација финансијских услуга у условима глобализације може

постати узроком кризних ситуација, уколико не постоји одговарајући институционални
амбијент у коме се овај процес одвија. Наравно, ефикасан регулациони оквир доприноси
финансијској стабилности на глобалном нивоу, док MMF има врло значајну улогу у том
погледу. У том смислу, ова институција је покренула бројне иницијативе ради очувања
међународне   финансијске   безбедности:   идентификацију   и   праћење   недостатака   и
рањивости   глобалних   финансијских   тржишта,   креирање   система   за   благовремено
упозоравање   на   испољавње   неравнотежа   на   међународним   финансијским   тржиштима,
истраживање природе и узрока међународних финансијских криза, тражење начина да се
кризе локализују и санирају брзо и ефикасно.”

Упркос чињеници да је разумевање економских процеса у огромној мери порасло

током последњих 25 година, и упркос напорима MMF-а током последњих 25 година, кризе у
свету су постале чешће (а са изузетком велике депресије) и дубље. По неким рачуницама,
скоро 100 земаља је искусило кризе. Што је још горе, многе од политика које је MMF
заговарао и фаворизовао, а посебно превремене либерализације тржишта, допринеле су
глобалној нестабилности. А кад се земља једном нађе у кризи, онда Фови и програми MMF-
а не само да нису успели да стабилизују ситуацију, већ су у многим случајевима учинили
ствари горим, нарочито за сиромашне.

MMF је подбацио у својој изворној мисији унапређивања глобалне стабилности; он

није био успешнији ни у новим мисијама које је предузимао, као што је вођење транзиције
земаља од комунизма до тржишне економије.”

2.1. Светска банка

Као и MMF, Светска банка је основана 1944. године. Њених пет конституционих

делова чине: (1) Међународна банка за обнову и развој (Internationa Bank for Reconstruction
and Development - IBRD); (2) Међународно удружење за развој (International Development
Association – IDA); (3) Међународна финансијска корпорација (International Finance
Corporation – IFC); (4) Удружење за гарантовање мултилатералних инвестиција (Multilateral
Investment Guarantee Agency – MIGA) и (5) Међународни центар за решавање
инвестиционих спорова (International Centre for Settlement of Investment Disputes – ICSID).

Три су основна извора средстава Светске банке: (а) квоте земаља чланица, (б)

задуживање Банке на међународном финансијском тржишту и (ц) портфолио продаје које
представљају преношење дела зајма у време закључења на друге кредите.

Постоје и комбиноване кредитне операције, као начин прикупљања дела средстава

банке. Огледају се у томе што се девизни део финансирања неке инвестиције само
делимично покрива зајмом, а остатак треба да обезбеде пословне банке (путем емисије
облигација или пласирања обвезница дужника). Сви наведени извори прикупљања
средстава Банке релативно су скромни у односу на нарасле потребе великог дела њеног
чланства, па је општа концепција

Rochon Louis-Philippe and Rossi Sergio, Monetary and ExchangeRate Systems, A Global View of Financial Crises,

Edward Elgar Cheltenham, UK & Northampton, MA, USA, 2006., str. 7-28.

Štiglic, Dž. Protivurečnosti globalizacije, SMB-a, Beograd, 2002. str. 28

AMG GT 93“