Međunarodno privredno pravo-skraćeno

15.Formularni ugovori i opsti uslovi poslovanja.
Se nuzno javili u vreme kada je doslo do standardizacije u privredi, sto je dovelo do standardizacije ugovora. Doslo se do  uverenja da za bezbroj slicnih ili istih situacija  moze da se sastavi formular koji bi u istom ili nesto izmenjenom vidu mogao da se koristi prilikom zakljucenja ugovora.
Izrazi  koji se s ovim u vezi srecu u uporednom i nasem pravu su sledeci: athezioni, formularni, tipski, standardni, sablonski ugovori, srecu se i izrazi opsti uslovi ili opsti uslovi poslovanja.
Kod athezionih ugovora  nema mogucnosti da se bilo sta u ugovoru izmeni, to nije slucaj sa formularnim ugovorima i opstim uslonvima koji sluze olaksanje zakljucenja ugovora, a ugovorne strane su slobodne da pojedine odredbe takvih formulara izmene: zavisno od konkretnih potreba i pregovarackih pozicija koje imaju ugovorne strane.
Medjunarodni formularni ugovori: Formularne ugovore ili opste uslove u medjunarodnom prometu sastavljaju ili privatna trgovacka udruzenja ili medjunarodne organizacije  i njihova glavna karakteristika je u tome sto predstavljaju neobavezna pravila koja trgovci koriste ukoliko žele.

16.Običaji i uzanse.
Običaji su komercijalna praksa prisutna u širokoj primeni gde privrednici očekuju da će ugovorne strane postupiti u skladu sa takvom praksom. Primenjuju se u privrednim ili građanskopravnim transakcijama. Običaji imaju prednost pred dispozitivnim propisima kojima se reguliše određena materija. Ukoliko poslovni ljudi 8 iz bilo kojih razloga ) ne žele da se na njihov odnos primeni određeni običaj, oni su dužni da to izričito unesu u svoj ugovor. Običaji ne mogu biti suprotni imperativnim propisima i javnom poretku,takođe oni su važan dopunski izvor prava jer se ne može zamisliti da ugovor može da predvidi sve situacije do kojih može doći u toku njegovog izvršenja.
Postoje razlike između dobrih običaja i morala. Mnogi ih poistovećuju ali najveći broj evropskih pravnika smatra das u dobri običaji najbliži onome što se zove pravni i poslovni moral.
Poslovni običaji su pravila koja se poštuju u (privrednom) prometu i treba ih razlikovati od običajnog prava. Osnovna razlika je u tome što se kod trgovinskog običajnog prava osnov primene ubeđenje,svest da je čovek pravno obavezan da se ponaša na određeni način dok je u slučaju poslovnog (trgovačkog) običaja reč o ponašanju čiji je osnov ubeđenje o celishodnosti, o tome da u tom pogledu postoji izričita ili pretpostavljena volja ugovornih strana da se njihov odnos reguliše važećim poslovnim običajima.
Uzanse su kodifikovani običaji. Kodifikaciju običaja obično vrši ovlašćeno nacionalno ili međunarodno telo, koje ne vrši normativnu delatnost već kodifikuje postojeću praksu. Mogu biti opšte ( odnose se na sve privredne grane) i posebne ( za određenu privrednu granu ili za promet određenih artikla. Kao i kod običaja uzanse ne mogu biti u suprotnosti sa imperativnim propisima ,ali one (kao i običaji) imaju prednost pred dispozitivnim propisima,jer se primenjuju kao predpostavljena volja stranaka.

17. Značaj međunarodnih organizacija za MPP
Se podrazumeva jedan oblik institucionalizovane radnje na međunarodnom planu koju karekterišu sledeći elementi:
-članovi su suverene države( a samo se izuzetno dopušta da osim država budu članovi i lica koja nisu nosioci suvereniteta)
– osnova međ. organizacije je višestrani međ. ugovor tj.statut koji definiše prava i dužnosti i oblike delatnosti
-određena delatnost radi koje se organizacija osniva
-kontinuitet delatnosti koji se obezbeđuje stalnim ili povremenim zasedanjem organa.
Ova def. odgovara  onome što smatramo da važi i za međ. organiz. aktivne na polju međ. privrednog prava.Međunarodne vladine organiz. predstavljaju institucioni oblik saradnje između država. To su pravna lica čiji su osnivači države, a ne vladine su sve ostale. Osim ove podele imamo podelu na globalne(univerzalne) i regionalne organizacije. Globalne su one čiji članovi mogu biti sve države bez obzira na geografski  položaj tj univerzalne, a one čije je članstvo uslovljeno određenim geografskim položjem jesu regionalne. Po načinu prijema delimo ih na organizacije sa automatskim prijemom i organizacije sa posebno regulisanim postupkom prijema. Prema širini nadležnosti razlikujemo opšte i specijalizovane.  Kao subjekti prava ove organizacije svojim sporazumima , konvencijama i drugim pravnim aktima mogu stvarati okvire i uslove za nastajnje konkretnih međunarodnih privrednih odnosa između drugih privrednih prava i što one same nposredno mogu stupiti u međunaradne pravne odnose. (pr.  Svetska banka , MMF).