Merenje kojeficijenta difuzije radona kroz građevinske materijale

UVOD

Svaki od tri prirodna radioaktivna niza sadrži po jedan radonov izotop, gde pod terminom ,,radon” podrazumevamo samo izotop 222Rn86,  koji ima period poluraspada τ ≈ 3.824 dana i prisutan je samo u radioaktivnom nizu uranijuma 238U . Sam radon  222Rn86, koji je prirodan radioaktivni inertan gas, nastaje  α ‘ raspadom radijuma  226Ra88 koga ima u zemljištu. Posle radioaktivnog raspada, ispod površine zemlje, radon napušta  mesto generisanja i procesom difuzije dospeva u vazduh ili se rastvara u podzemnim  vodama i na taj način obrazuje značajne  koncentracije. Radon je inertan gas bez ukusa i mirisa koji teži da se veže za druge atome i tako postaje stabilnog molekulskog stanja, ova činjenica čini radon značajnim radioaktivnim zagađivačem.
Pošto procesom difuzije radon prolazi kroz različite slojeve zemljišta sve do vazduha, zato je značajna analiza procesa difuzije radona u eksperimentalnim uslovima.  Postoje brojni eksperimenti čija tematika predstavlja difuzija radona, kako kroz modele  posebno uzetih uzoraka  koji simuliraju različite vrste zemljišta, tako i eksperimenti gde se ispituju koeficijenti difuzije radona za različite materijale. Svrha eksperimenata je određivanje materijala, ili ogdovarajuće kombinacije vrsta i debljina građevinskih materijala koji imaju što manju vrednost koeficijenta difuzije, kako bi se u što većoj meri sprečio ulazak radona iz zemljišta u unutrašnjost prostorija, kako ne bi došlo do kontaminacije unutrašnjosti prostorije radonom i samim tim narušenja zdravlja ljudi koji žive u kontaminiranom prostoru. Pored zdravstvene zaštite ljudi, poseban uticaj koji radon vrši je na merne instrumente koji se koriste  za merenje radioaktivnosti, naročito kod ,,niskofonskih” merenja. Uticaj radona u unutrašnjosti prostorija gde se vrši merenje je značajan, preko značajnog doprinosa linijama fona gama zračenja koji radon ima i proporcionalan je koncentraciji radona u unutrašnjosti prostorija i približno je proporcionalan zapremini vazdušnog prostora u kome  se nalazi detektor. Naročita smetnja radona u eksperimentima je za slučaj kada se vrše niskofonska merenja, primer je niskofonska gama spektrometrija, razni eksperimenti u kojima se vrši merenje uticaja fluksa kosmičkih zraka, detektovanje WIMP’ova i drugi eksperimenti.