Odlomak

Uvod

Pritisak je jedna od najčešće merenih veličina u tehnici i industriji uopšte. Tačnost merenja pritiska u pojedinim postrojenjima je od izuzetnog značaja pa se stoga meračima pritiska odnosno njihovim karakteristikama mora posvetiti naročita pažnja. Merenje pritiska je od izuzetnog značaja u postrojenjima procesne industrije, jer se na osnovu njega mogu dobiti informacije o stanju materije, materijalnom ili energetskom bilansu, uslovima hemijske reakcije i sigurnosti aparata ili pogona. Merenjem pritiska posredno se može meriti temperatura, a merenjem razlike pritisaka protok, nivo, gustina, viskoznost, sastav i slično.

 

 

 

Osnovni pojmovi i veličine u merenju pritiska

Jedinica za pritisak koju propisuje SI sistem je Paskal (Pa) i definiše se kao sila od 1 N koja ravnomerno deluje na površinu od 1 . Medjutim, kako je ova jedinica veoma mala, u upotrebi je najčešće jedinica bar, koja je dopuštena SI sistemom i iznosi Pa. Razlikuju se tri kategorije merenja pritiska:

  • merenje apsolutnog pritiska kao razlike pritiska u određenoj tački fluida i pritiska apsolutne nule, koji ima vakuum
  • merenje atmosferskog (barometarskog) pritiska
  • merenje diferencijalnog pritiska kao razlike pritisaka u različitim tačkama fluida

Merni opseg. Pritisak se meri u opsegu od 0 do Pa. S obzirom na usvojene kategorije pritiska u tehničkoj praksi, pritisak se najčešće meri u četiri oblasti kako to prikazuje Slika 1:

1) oblast niskog apsolutnog pritiska odnosno tehničkog vakuuma ( – 100 Pa)

2) oblast barometarskog pritiska

3) oblast malih diferencijalnih pritisaka u odnosu na atmosferski, potpritiska p-pa <0 i natpritiska p-pa >0 u opsegu 0 – 2500 Pa

4) oblast visokog relativnog pritiska (natpritiska) (0 – Pa).

 

 

Princip rada merača pritiska

Struktura merača

Struktura merača pritiska prikazana je na Slici 2. Elastični (deformacioni) element retvara pritisak p ili razliku pritisaka ∆p u silu F usled koje dolazi do deformacije – pomaka ∆x. Sila ili pomak pretvaraju se u narednom elementu u električni signal. Uređaj a normalizaciju električnog izlaznog signala daje standardni naponski ili strujni signal.

Od tačnosti elastičnog elementa zavisi tačnost celog uređaja. U praksi se najviše primenjuju membrane, cevi i mehovi. Membrane su pogodne za merenje pritiska od najnižih do najviših vrednosti, cevi se primenjuju za merenje relativnog natpritiska od 0-1 bar pa do 10000 bar, a mehovi za manje relativne pritiske. Njihovi mnogobrojni oblici, koji se susreću u praksi, nastali su zbog prilagođavanja opsegu i uslovima merenja pritiska (Slika 3). Prave se najčešće od posebnih materijala kao što su berilijumova bronza (legura bakra, tantala, titana i specijalnih čelika) i konstantan (legura bakra, nikla i mangana).

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Mašinstvo

Više u Skripte

Komentari