2
UVOD
Fenomen mobinga postaje veoma popularan u medijima, svakodnevnom
govoru i stručnoj literaturi. Sistematsko izučavanje problema mobinga na radnom
mestu intenzivirano je poslednjih decenija prošlog veka i najčešce se vezuje za
istraživanja Henza Leymanna koji je precizno definisao pojam, odredio osnovna
obeležja, faze i posledice mobinga a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama.
Proces globalizacije prate sve značajnije promene u sferi rada i radnih odnosa,
povećanje konkurentnosti, oranizacione promene, recesije, kretanja na tržistu rada i
nesigurnosti radnog mesta, reflektuju se na pogoršanje uslova rada i sve izraženija
psihosocijalna opterećenja zaposlenih.
Uvođenje novih tehnolohgija, novi oblici rada ( timski ) i ranih odnosa
( fleksibilni ) utiču na promene odnosa i opterećenja na radnom mestu. Povećanje
efikasnosti nameće veću licnu odgovornost, prihvatanje kraćih termina,
prilagođavanje napretku informativne tehnologije i bolju organizaciju radnog
vremena.
Novi zahtevi na radnom mestu ne predstavljaju sami po sebi negativnu pojavu
jer obavljanje kompleksnih zadataka doprinosi jačanju individualnih vrednosti i
zadovoljstva postignutim rezultatima.
Kako će se promene odraziti na pojedinca ne zavisi samo od individualnog
doživljaja i psihičke strukture ličnosti. Organizaciona struktura i uslovi rada, kao i
socijalni odnosi sa kolegama na poslu i pretpostavljenima, igraju odlučujuću ulogu u
procesu prilagođavanja povećanim zahtevima i pritiscima na radnom mestu.
U velikom broju preduzeća organizacione promene ( restruktuiranje,
privatizacija ) ne prate odgovarajući programi i mere priprema i pomoći u
prilagođavanju novim zahtevima. Zaposleni su najčesće prinuđeni da sami pronalaze
načine rešavanja interpersonalnih problema koji nastaju u strahu od gubitka
zaposlenja i privilegija. Pogoršanje opštih medjuljudskih odnosa doprinosi porastu
nesigurnosti, nastojanju da se za neuspeh okrive drugi, širenju intriga i stvaranju
konflikta, koji vremenom mogu da prerastu u mobing na radnom mestu.
Ne postoji jedinstvena definicija mobinga ali se gotovo svi autori slazu oko toga
da se radi o neprijateljskom ponasanju izmedju zaposlenih ( kolegenica i kolega,
pretpostavljenih i radnika ), pri čemu se napadi na žrtvu odvijaju od strane jedne
osobe ili više lica, sistematski i tokom dužeg vremenskog perioda, sa ciljem
izdvajanja, dok se napadnuta osoba oseća ugroženo ili diskriminisano
