Могућност развоја сеоског туризма на територији Новог Пазара
Кроз историју рурално друштво еволуирало је од примитивне сеоске заједнице до
савременог, изразито развијеног, руралног друштва. До прве половине двадесетог века
сељаштво у Европи представљало је најбројнију и најзначајнију категорију друштва.
Различити географски, климатски, економски, историјски и други фактори створили су
значајне разлике, како у Европи, тако и у Србији. Научно интересовање за рурално
друштво интензивира се крајем 19. и почетком 20. века, онда кад село и сељачко друштво
(лат. „рус“ – поље, село) бива захваћено глобалним друштвеним процесима
индустријализације, урбанизације и модернизације. Тада се јавља потреба, да се читав
сплет друштвених процеса и практичних проблема рационално схвате и објасне. У
савременом свету рурално друштво пролази кроз бурне промене праћене великим
тешкоћама уклапања у доминирајуће трендове модерног друштва. Ти проблеми су далеко
снажнији у такозваним транзицијским земљама централне и југоисточне Европе.
Туризам, као глобална друштвено-економска појава, бележи сталан и стабилан раст
у последњим деценијама. Предвиђа се и даље стабилан и динамичан раст међународног
туризма уз остваривање стабилног раста међународног туристичког промета и прихода од
међународног туризма. Савремене тенденције у развоју међународног туризма почивају на
особеностима туристичке тражње, као и на одговарајућем прилагођавању туристичке
понуде. Имајући то у виду, може се оценити да се туризам налази у процесу сталних и
снажних промена. Промене у оквиру туризма произлазе, првенствено, из мењања
структурних елемената, односно структурне трансформације туризма у целини. Основне
промене, које чине туризам изразито турбулентним, тичу се значајног деловања чинилаца
из окружења, повезано са све изразитијом свешћу о потреби за очувањем основе његовог
развоја – простора, односно природног окружења. Наведене промене су условиле потребу
за новим промишљањима у вези са развојем туризма, која почивају на два основна
постулата – заштити и очувању природних и културних ресурса, на којима се заснива
развој туризма, и истицању проблема друштвених трошкова развоја туризма. У суштини,
реч је о примени концепта одрживог развоја туризма, односно о грађењу одрживог света
кроз туризам. Развој туризма на селу, у незагађеној природној средини, уз изражену
индивидуализацију туристичке тражње и њено значајније усредсређивање на
нестандардне туристичке производе представља једну од основа примене таквог концепта
развоја туризма.
Република Србија располаже појединим ресурсима за развој туризма. Уз
укључивање привредних и ванпривредних делатности, које имају интерес за развој
туризма, туризам би требало да постане један од генератора развоја и раста укупних
економских активности. Полазећи од основних праваца у светским туристичким
кретањима, у Србији се издвајају следећи најважнији видови туризма: туризам великих
градова, транзитни туризам, бањски туризам, туризам на Дунаву и туризма везан за
посебна интересовања. Туризам везан за посебна интересовања обухвата више видова
туризма за којима постоји одговарајућа тражња и која показује стални раст, са очекиваном
тенденцијом још бржег раста у будућности.Ова група различитих интересовања посебно је
у Србији значајна код оних видова туризма у којима је у одређеној мери већ формиран
туристички производ.
Република Србија има изузетно повољне услове за развој руралног туризма. Пре
свега, то су посебно повољни услови очуване природе, уз благу климу, чист ваздух,
Могућност развоја сеоског туризма на територији Новог Пазара
Полазећи од основних праваца у светским туристичким кретањима, циљева
дугорочног развоја туризма у Србији, достигнутог степена развоја и ресурсне основе, у
Србији се издвајају следећи најважнији видови туризма: туризам великих градова,
транзитни туризам, бањски туризам, туризам на Дунаву и туризам везан за посебна
интересовања. Туризам везан за посебна интересовања обухвата више видова туризма за
којима постоји одговарајућа тражња и који показују стални раст, са очекиваном
тенденцијом још бржег раста у будућности. Овим су обухваћена интересовања за културу,
археологију, уметност, архитектуру, спорт, музику, хобије, лов и риболов, боравак на селу
и друга. Ова група различитих интересовања посебно је у Србији значајна код оних
видова туризма у којима је у одређеној мери већ формиран туристички производ. У развој
руралног туризма требало би максимално уграђивати еколошке елементе (развој еко-села
са различитим формама здравог живота, као што су здрава храна, пешачења и друге).
Република Србија има изузетно повољне природне услове за развој туризма на
селу. Пре свега, то су посебно повољни услови очуване природе, уз благу климу, чист
ваздух, незагађене реке и језера, богату флору и фауну. Ове погодности су нарочито
изражене у брдско-планинским пределима - на обронцима Таре, Дивчибара, Озрена,
Повлена, Ртња, Букуље, Опленца, Суве Планине. Боравак у природи пружа туристима
могућност за шетње, рекреацију, бављење спортом, организоване излете до оближњих
пећина, извора и водопада, могућност лова и риболова, јахања, планинарења, брање
шумских плодова и лековитог биља и друге рекреативно-забавне активности у природи.
Туристи који за то покажу интересовање могу се укључити у обављање пољопривредних
радова.
Велики број села налази се у близини вредних културно-историјских споменика,
које туристи могу организовано посетити. Изузетну културну вредност имају и грађевине
традиционалне архитектуре, са карактеристикама одређеног подручја, као и производи
старих заната и ручне радиности, кроз које се упознаје богато наслеђе нашег народа.
Такође је могуће организовано посетити разне изложбе које се организују у окружењу,
посебно сликара наиве, као и туристичке манифестације и традиционалне приредбе преко
којих се упознају народни обичаји и обележја сеоског живота.
Ова разноврсност туристичких ресурса и богатство културног наслеђа посебно су
обогаћени и израженом гостољубљивошћу и срдачношћу локалног становништва, које, у
складу са традицијом, сваког туристу прима као пријатеља и износи пред њега богату
трпезу здраве, природне хране.
Развој туризма у селима Србије, као организована активност, започео је пре нешто
више од четврт века. Сами зачеци развоја туризма на селу везани су за спонтани покрет
туриста, који су желели да, макар на кратко, побегну из градске, еколошки нарушене
средине, и одређено време проведу у природи. У почетку су се овим видом туризма
бавила само поједина домаћинства.
Временом, подстакнут од стране туристичких друштава, туризам на селу је добио
масовнији карактер. У циљу развоја туризма на селу почела су, претежно у брдско-
планинским селима, да се оснивају туристичка друштва (Девићи, Бранковина, Студеница),
